Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

157

Све ово може да се отклони. Домаћица која: је прошла кроз школу, којој се оставља довољно времена да води кућу, наћи бе пута и начина да потребну храну спреми, очува и тиме сачува здравље својих. Ко у јесен не спреми храну, зими трпи.

Спремање хране на селу је врло просто и једнолико. Мрсна храна је сувише маснаи тешка.. Посна храна је нехранљива и неукусна. Број јела је врло ограничен. Често има свега доста, па, ипак, се тако спреми, да не даје велике користи. Томе је: узрок што домаћице нису прошле кроз школу; па и које су прошле кроз школу, нису училе оно, што. им је за живот потребно. Поред тога домаћица на селу нема времена због пољског рада да пазн на спремање хране, већ кад се ради, она умеси хлеб, стави лонац пасуља или другог варива, мало сира, лука, паприке и то је све. А кад је празник, она измишља и спрема више јела, али је све то тешко и масно, да треба имати челичан стомак, па да то свари. А није довољно да се само у поједине дане добро једе. За добро здравље потребно је, да се према раду, времеиу и потреби стално узима одређена количина хране.

Све би се то лако отклонило, кад би се домаћица научила у школи за домаћинство, како: треба храну да спрема и чува.

Храна се спрема на примитиван начин : кување качамака или другог варива у котлу на веригама; „престављање“ купуса у лонац, који „крчка“ цео дан; кување у лонцима на ватришту и печењем хлеба у пепелу. На тај начин домаћица утроши много времена и намучи се око слремања, а оно што спреми не одговара потреби и здрављу.

У просвећенијим крајевима начин спремања. хране приближује се потребама здравља, али и ту има много што шта да се измени и поправи.