Ilustrovana ratna kronika

Св. 5.

Стр. 35.

Напред, помоћу крста и оружја! Бог правде нека нам води десницу!"

РАТ ЈЕ ОБЈАВЉЕН! У оред тих догађчја састала се 4. (17.) октобра у 4 часа по подне министарска седница под предеедништвом самога краља Петра. На тој седници једногласно је решено, да се Турској објави рат. И посланику ]ош са седнице је телегра фирано, да одмах саопшти Порти ту одлуку и да се одмах крене из Ца риграда. После седнице Краљ је потписао наредбу војсци и прокламацију ста новништву у Турској. Краљева наредба војсци врло је кратка и одлучна. Прокламсција, упућена становништву у Турској, штампана је на че тири језика: српски, арнаутски, тур ски и француски. У тој прокламицији Краљ упозорава отоманско становништво, да срп ска војска иде да му донесе слоб ду, гарантујући свакоме веру, обичаје. личну и имовну безбедност. Сраека војска иде саио против турских трупа и туроке анархичне власти штитећи све становништво подједнако и дајући му слободу, коју може добити у једној културн< ј, уре ђеној и слободоумној држави. Проклаивција, штампана у стота нама хиЉ4да аримерака, на великом плакату и уоквирена српском тробој-

Прокламација грчког краља Ђорђа I. Моме народу! Света дужност према отаџбини, нашој угњетеној браћи и човечности налажу држави потребу, да после неуспеха нашег настојања ради одржања мира прибегнемо оружју, у смеру, да учинимо краја патњама, којима су хришћани од стране Турака од толико много столећа изложени, те да за њих добијемо слободно и зајемчено вршење човечанских права. Грчка у оружју ступа у овај свети рат за право и слободу угњетених народа на Истоку у споразуму са савезницима, који су задахнути истим осећајима и сједињени заједничким обавезама. Наша сувоземна и поморска војска потпуно је свесна своје дужности према народу и хришћанству. Сећајући се својих народних предања и поносећи се својом моралном надмоћношћу, с пуно поуздања ступа она у борбу, у којој она својом крвљу хоће да искупи слободу угњетенима. Грчка ће са савезним државама, са својом браћом, по сваку цену ићи за светом цели. Молећи помоћ Свевишњега у праведној борби за цивилизацију кличемо: Живела Грчка! Живео народ!

ком, биће растурена по свима крајевима, које оскаја српска војска. Посланику у Ц»риграду Јаши Ненадовићу уиућена је телеграфски ова нота, да ^е преда турскот влади: П"тписани п< сланик Њ. В. Краља Србије по налогу сврје владе има част учинити ово саопштење његовом превасходству мвнистру иностраних дела Њ. В. Султана;

»Пошто светла Порта није одговорила на инДг -тичну ноту, коју су владе Бугарске, Грчке и Србије имале 4!>ст предати јој 30 сеитембра, и пошто ]е ситуација, ко^а је и иначе врло озбиљна, јер је Турска узаптила српску муницију и грчке лађе противно међународном праву, постала још више опасном услед напада на срп^ке и бугарске предстразке од

Како је под ерпеким режимом (влашћу) у Скопљу

Генерал Петар Божановић, помоћник шефа 1 армиј