Ilustrovana ratna kronika

Сгр. 200. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св. 24.

б чено је на Скадар близу деветнасст стотина зрна. Најглавнији је јурпш извршен 18. 'ула ноћу, и којем је иало мртвих Турака на седам хиљада, али се Скадар јуначки одбрани. Сгога се Турци оставише опсаде и повукоше се ноћу између 8. п 9. аугуста, после оп:аде од три месеца, ка Дриму, и ту узгред срушише Дани, где је царина наплаћивана и за српске и за млетачке владе После четири године (маја 1478.) удари на Скадар главом султан Му > амед II. освојилац Царпграда, СрС !Је, Босне итд. с војском од сто ? ивада. Под Скадром би саливено ј данаест гдин-топова, од којих је јед н бацао зрна од камена тешка 315, уги — 345, а трећи — 375 клгр. ] 0. јуна предаде се, глађу приморана, 1\ оја, а у половини септембра паде Ј/оиваст, али се Скадар, на који је од 22. јуна до 21. јула пало око 2530 топовских метака, ипак одржа, и ако су Турци, у оба јуриша (22. и 27. јула), у њега продрли били. Опсада потраја неколико месеци и сврши се миром, којим Турци добише' (почетком 1479.) и Скадар. Његов јуначки бранилац Флорије Јонима с већпм делом градске посаде отплови на лађама у Млетке, а Турци заузеше град, којим су владали више од 400 година. За време и прве и друге опсаде много је помогао Млечанима зетски господар Иван ЦрноЈевић; с тога га Мухамед, завладавши Скадром, прогна из земље и он се склони у Италију, одакле се, на глас да је Мухамед умро (3. маја 1481.) вратио у своју земљу (15.јуна 1481.) и наново њоме завладао. Од када Скадар и његова област престадоше бити српскиЈ од тога доба арбанашко племе поче да напредује на штету српскога, које је, за свог господства, далеко боље сгајало, о чему и данас сведоче многи српски споменици, који до данас дотрајаше. Тако на југозападној сгранијезера у Крајпни испод планине Тарабоша, стоје развалине храма св. Богородице (»Пречиста Крајинска«), где је био сахрањен српски кнез у Зети св. Владпмир и л<ена му Косара. У томе храму дуго су столовали православни митрополити зетски. У св. Срђу на Бојани, два часа од Скадра, виде се развалиие цркве, коју су, на темељу сгарије, подигли краљица Јелена и Драгутин пре 630 година. У овој цр:ч'ви били су сахрањени ерпски краљеви: Михајло и његов син Бодии. У селу Плавници, на источној страни језера, развалине су цркве св. Јована, која се спомиње још за време св. Саве. На скадарском острву Врањини био је манастир, који је основао први православни епископ

зетски Иларион, ученик св. Саве, где јетакођер била, неко време, столица зетској митрополији. На ост^ву Бешци имају развалине старе српске цркве и једна мала црква св. Бсгородице, коју }е подигла 1404 године, Јела, жена 'Вурђл Страцимировића, а кћи кнеза Лазара. Она је по причању, подигла и цркве св. Нпколи у селима Врању, близу Хумског Блата, и Гостиљу близу Плавнице. На острву Кому има црква св. Богородице, у којој су гробови ЈБеша Црнојевића, војводе деспота Стевана и госпође Маре, без сумње жене Љешеве. И у острвима Морачнику и Старчеву виде се развалине старих српских цркава. У селу Бериславцима, на источној странијезера, имађаху Балшићи своје дво рове, а испод Скадра, на Дримцу, био јеНемањића двор, у којем је Душан живио за живота очева, а и касније се често бавио у њему он, његов син Урош и Тоурађ Балшић. Тај се двор још спомиње 1416. године. Скадар има врло леп положај. О колина је здрава и лепа. У Скадру име 40 хиљада душа, две су трећине муслимани, једна четвртина римокатолици, а остало су православни Срби, који имају своју цркву и школу, Грци и Талијани и други. Јевреја нема у Скадру. Сви становници говоре арбанашки, али говори се и српски и турски. Скадар се дели у два дела: назар и варош. Пазар је на обали Скадарскога Блата, где улази у реку Бојану, а варош је више према истоку, до два километра даље од пазара. Варош је везана са пазаром широким друмом. Скадар има два моста. један је на Дриму под самом тврђавои, који спаја предграђе Баћалек са Скадром, а, саградио га је о свом трошл-у Ахмед паша Бушатлнја. Други је мост код истога пазара, под тврђавом са западне стране, на реци Бојани. Оба су моста дрвена и у лошем стању. Варош има муслимански и римокатолички део. Широки их пут де ли. Свуда влада мир. Нема туде вике ни буке, песме ни разговора, Високи зидови опасују сваку кућу, а свака кућа има своју башту. Али у пазару је врло живо. Чаршија као и по другим варошима у Турској има своје делове: башка ковачи, башка ћурчије, кујунџије и други. На два или три места продаје се риба, од које у летно доба заудара цели пазар. Среда је пазарни дан, али пазари се и сваки дан. На пазар долазе не само Арбанаси него и Црногорци. Кад вода у Скадарском Блату нарасте, разлије се чак и у пазару, па се онда вози на чамцима. Ношња је различита, а по ношњи се познаје, одакле је ко Скадарке ри-

мокатоличке вере огрнуте су црвеним кабаницама, амуслиманке зеленим; жене покривају лице белом копреном. И сељанка свака има белу мараму на глави. У Скадру је столица валије, који је војнички и грађански старешина скадарском вилајету Ту је седиште римжатоличког надбискупа Уз његов је двор лепа црква, језуитска колегија, фрањевачки манастир с великом и красном црквом; ту станује фрањевачки старешина за Албанију. Има и женских манастира: загребачке опатице Паулинке имају манастир са болницом, Стизматинке манастир са школом талијанском и арбангшком, Елизабетинке имају забавиште, Салез ,)јанке имају сиротиште. Осим тога има фрањевачка школа и много других римокатоличких школа талијанЗких и арбанашких. До 1867. године у Скадру је била столица бискупа. Те године папа је пренео столнцу надбискупа и српског примаса из Бара у Скадар. Њему су потчињене све римокатоличке бискупије у Албанији. Значајно је, да је он уједно био и примас Србије, из чега се јасно види, да је Албанија била област српске државе. Иравославних Срба има тамо око 1000 душа. Поново је тамо основана столица надбискупа. Црква им је доста трошна, а школу им издржава Црна Гора, која је имала свој конзулат у Скадру. У околини Скадра има неколико српских села. Некада их је било више. Међутим и многа арбанашка села имаду српска имена што је доказ, да су се Срби отуда раеелили или поарбанасили.

НОВ СРПСКИ орииналам р џт. КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЂА почела је већ издавати роман ЛЕГИЈА СМРТИ.

Изишла |е прва свеска. Цена свесци 10 потура.

КОРИЦЕ!

Кад ее заврши издавање „Илуетроване Ратне Кронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте е в е, доеадашње бројеве !

Употреба клишеја еаконом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад