Ilustrovana ratna kronika

Стр. 262.

илустРована ратна кронЖА

Св. 32"

Последњи пуцњи, — Једчи двн на Чашалџи. §д др. Рудолфа ЛасвВД,Ш Уз$Рл,ТМ беббкбм Путу, куда Су ишла наша мала кбМ/ бсећа се живо логорскч) кретањс. Пр6вА]а№ ЊЊкб са тешкб натоварбАим' мазга.ма 6ДЛШ. $8 брдб ка предњој борбсној лшшји, л 6"! 66 гфаћају натраг. ВојниЦи са резер л &них пбзиција стојб у г^упама и МСкај^ Ми иа ивици пута ис(фед ,кука кбје . ^РзнбвМци већином нанустили. ТорбарскЈј 1 д^ђани бтворени су а једна процавни^а да&&на државне режије густо је опкољена му&те^ијама. Сви ови дућанчићи имају нешто (ОТв потсећа на тврђаву. Прозори су затвореми летвама, кроз које имају само мал^ рупе, тако да нико не може пеопажен провући руку у дућан и џабе доћи до еспапа. Јер они трговци, који и од рата умеју да направе трговину, изгледа да нису баш сигурни у своје муштерије. Крај свег живог саобраћаја на сеоском путу па и на војничком друму, ипак влада ред. Лева страна слободна је и наша кола брзо одмичу. У брзо смо стигли на таласасту, отворену висораван. Пређосмо један пук са развијеном заставом; у њему су све лепе војничке прилике, људи из најдаљег Курдистана, који иду ка предњим положајима . Тако смо стигли до утврђења Махмудије, и одатле навише на врх Санђак Тепе, где је једно запуштено старо утврђење, са рововима и шанчевима. Са висине овог старог утврђења диван је изглед преко левог крила и преко једног дела централних положаја турске одбранбене линије. Тако дакле изгледа бојиште, тако изгледа рат: Доле на лево сија се на сунцу морска отока Бујук Чекмеџе. Иза ње леже две турске ратне лађе „Хејредин Барбаруса" и „Торгут Рејс". У неправилним размацима допире до нас понеки потмуо пуцањ неког тешког топа а горе над узвишицама, које доминирају и нашим и бугарским положајима прсне по који шрапнел. Бео, светао клобук дима лебди у ваздуху и оде дуж брегова онако цео, поред свега ветра што дува. Тако личи на бео облачак, да човек не би поверовао, да су барут и олово ту имали посла. Уз први облачак долази брзо други и трећи. Тако лепо изгледају ове беле, лаке лопте од облака, што лебде и светле, па ипак је то рат. А неочекивано уз то избије пушчана паљба и брзо пуцање митраљеза, које страшно шиба нерве. Горе

и унаоколо мир је и сунчан'6> Лролеће, ширина је и тишина, мелодија с';јободе и лепоте ка морем и брего&има. А (10 средини оштри, громки Ибт^гни једне нољске батерије. Све |е такб м»<гРварно, непојмљиво. Пољска усамљеноСлГ п ненадна етрашна <>»тна музика. ШмЉ оД шрапПела, фијук и звиждање, гфСЛа&е земље и камена, & нигде човека,. ©руђа, нигде р&пњв. Ствари се доГађају, људи раде негде,' ШМШвј ат ми видимо сат дело, Горе бе Лде ка Управо према нама, далеко доле л^еЖИ лала МЈШка Чаталџа. То је саМо једва тамниЈ# т?аЧка у бледој даљини. Још даље, ка МкНЦ# долине, има једна мала групица дрвеТа(,)едина која досад није уништена. А пред ЊШ- на равМици, опет једно село потпуНО разорено, аатворено, сагорело. Виде се рупе камеШ« кућа, оборена минарета једне мошеје, С оне стране на далеким непријатељским положајима повлаче се светле и тамне линије, које се јасно разазнају. И чак до наших ногу и у цик-цак јасне бразде топовских ровова, чија је земља, некада црна због бескрајног пљуска кише, јутрос под топлим сунчаним зрацима постала једна бела светла пантљика. Тамо се сада види бар нешто живота. Војници за смену марширају опрезно заштићени, други се враћају под шаторе, који се пружају све до нас и разапети су на ограницима једног заштићеног брежуљка. Дуги бели редови шиљатих шатора уређени су један за другим, а по стазама између шатора људи шетају гори доле, док преко њихових гл ва прелећу гранате управљене на непријатеља. А на подножју ове шаторске вароши лежи вечито Мешеп1о топ,

где се у страшној јаености пружају велики овални прстенови од земље »д ракама, у којима су сарањени у маСИ мртви војници. Песак са свежих гроФвш јасно се светли. Удвадесет, тридесет великих гробова спавају стотине Жртотгх, и баш сада поново марширају тамо војници са справама за копање, да говим жртвама приреди последње <здмориште„ Ови пусти, бели редови гробова жалосни су и страшни; то је рат, а нису то убиствени шрапнели Л-ојиР јасно, сипајући парају плави ваздух.. Једна празна шрапнелска кошуљица лежи у трави, без упаљача, у пола заривена у меку земљу. Дугачка, црвена, челична ствар просула је овде пре толико дана свој град од куглица. Ми подигосмо тешми метак а на путу за воз, који ће нас вратити у Стамбул, откидосмо једну лепу расцветану трешњеву гранчицу. И ово нежно значење мира однели смо кући завучено у ратничку шрагг нелску кошуљицу. Још су одјекивали усамљени пуцњи преко долина и ув а ла, испраћајући тако процветали шрапнел. Али то су били последњи пуцњи. Јер је вече донело пришрје. ПРИЗОРИ ИЗ РАТА Мати и син. Мустафа Паша, почетком марта. Кад је пре неколико недеља министарство војно објавило преко новина, да је потребно шест болничарки за српоке болнице под Једреном, између осталих милосрдних сестара пријавила се и гђа. Софија, удова пок. Тасе Милосављевића бив судије апеапелационог суда. И она је пре дужег времена приспела у Мустафа Пашу из Београда, да својој болној и рањеној браћиукаже сестринску помоћ.

Демир Капија кроз коју се Вардар пробија