Ilustrovana ratna kronika, Jul 04, 1913, page 2

Стр. 298.

Св. 31

заузима важне позиције док Бугари страшно потуку турску војску код Чорлуа. 3. нов. грчке морнарске чете заузимају св. Гору Атонску. 6.(19.) нов. Срби побједоносно завршише петодневну битку код Битоља и с том битком заврши се борба на македонском бојишту. Код Битоља се слегла сва турска сила и буде потпуно поражена. Послије ове битке, турске вардарске војске која је у почетку бројала око 200.000 војника потпуно је нестало. Истог дана (6. нов.ј српска војска заузела је Љеш и Синђин, а 8. (21.) нов. српске чете од исте те армије избијају на море и заузму Драч. Војска, што је заузела та три приморска мјеста, -по заузећу Призрена, кренула је преко Елбасана и арбанских алпи и тај до сад непроходни пут превалила је уз страшне напоре и временске непогоде за 20 дана. 10. (23.) нов. Срби заузели Ресан и Дибру. 11. (24.) нов. српске чете побиједе остатке разбијене турске војске код Охрида и заузму сам град. 16. (29.) нов. јавља се да су српске чете, приликом свог похода преко арбанских Алпи, заузеле главне градове Арбаније Елбасан и Тирану. 22. нов. (5. дец.) закључи се примирје између зараћених странака изузевши краљевине Грчке. Но и поред закљученог примирја, турска војска стално узнемирује црногорске чете, које су опасале Скадар. 26. нов. одлазе делегати бал^ канског савеза у Лондон на конференцију, која се састаје ради дефинитивног закључења мира. 10. (23.) дец. потпуно се завршава надувана афера са призренским аустријским конзулом Прохаском. Овог мјесеца избија на површину и спор рум> кко-бугарски. (Свршиће се.)

ШшшШ

Стеван Р. МалетиК пуковник, командир ХУШ. пука, јунак кумановски ДВЕ ПЕСМЕ

из НЕВРЕМЕНА „ПУТНИК" од Петра ПрерадотМ. Боже мили, куд сам заш'о I Ноћ ме стигла у туђини. Не знам пута, не знам стазе, Свуд го камен ноге газе, Све се страшна пустош чини. Још ноћишта н'јесам наш'о! Сјевер брије с сњежног брда ! А туђинцу сиромаку Још је већи мрак у мраку Још је тврђа земља тврда! Наоколо магла пада, Застрта је мјесечина Не види ге зв'|ездам трага: Мајко милј , мајко драга, Да ти видиш свога сина! Да ти видиш њега сада Окружена од зла свега, Ти би горко заплакала, Рука би ти задрхтала Од жалости — грлећ' њега. Зашто тебе н'јесам слуш'о, Кад си мени гово ■.и ч: ,Нејди, синко, од • т^-ре, Која мек ти лежај стере У сред свога мека крила!

и САВРЕМЕНА ПУТНИК лице на Прерадовићево наличје. Боже мили, куд сам заш'о! Дан ме стиже у својини. Све знам путе, све знам стазе, По цвећу ми ноге газе Свуд по милој домовини. Даниште сам српско наш'о! Југ ми благи шири била! А својаку на мегдану Све јаснији дан на дану, Све је мекша земља мила. Наоколо блесак сјаје, Откри ми се сунце јарко, Звездама се небо осу, Њима вила кити косу, А буди се јунак Марко! Мајка њему венац даје, Окружену добром сваким, Од радости гве се смеје, На срцу га своме греје И милује крилом лак^м. Јер је Марко мајку слуш'о, Када му је говорила: ,.Дођи, сине, чека мајка, Дуго ти се веће вајка И жељка те сред свог крила!