Ilustrovana ratna kronika

Гтр. 300

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 37.

Српска војска у Тетову

ша ти у носу. Боље да Ранђи доведеш каквог Турчина. — А твоја ће сама наћи. И тако по вас дан. Дирају један другог да су ноге као врљике и душа у носу, а не можеш од њих наћи издржљивије војске. Него тако, тек да се шале. И увек су ведри. Тако ведри су пошли и на страшне висове Присат и Бабуну. И заузеше их за дан и ноћ, да се свак чудио. Висови оштри, положаји одлични. И ипак их заузеше. А све ко од шале. И гину ко од шале. Један баш под Присатом пуца и пита другог: — Је ли, Марко, оста жив? — Ја оста. А ти? — Остах, ма ме беше страх да ме ране. И то мисесвечинило, у главу ће. А није ми да погинем, но мислим разнеће ми главу, па ме жа' да идем на онај свет без главе. — А мене опет жао опрљиће ми бркове, а то је моја покојна волела. И у прилепској борби су учгствовали и Ужичани. Тусу се Турци заклели да не од» ступају па ма крв потекла до колена. Тако веле њихови заробљеници. И опет одбише Турке. Чуо сам неке, који су после

борбе расправљали ко има више крви. Србин или Турчин? Најзад су дошли до закључка да Србин има више костију, а Турчин више крви, и да му је крв погана. А за Швабу су утврдиле да је од сала и да у њему има много сапуна. Зато код Швабе лице кад се избрија мора да се „цакли". Али се и гинуло. Само у прилепској битци пало је из шабачког 6. и нашег 4. пука преко 2000 војника. По битољској битци остали смо преполовљени. Ту смо газили до грла Црну Реку и имали за задатак да под кишом непријатељских куршума заузмемо пред непријатељем мост. — Море, ала је ово фино, виче један из воде. — Што? — Па не може куршум нигде на друго место да те удари мањ у саму главу. — Па и то кад те удари, а ти бућнеш па се не бојиш да те мртвог черече. А куршум сипа са свих страна. — Кум Јешо ово за тебе ко што треба. — Што, вичеонај из воде. —■ Па и 'нако се ниси купао пет година.

— А ти ниси кошуљу опрао седам година. И ту му је до шале. — Ама, госпо'н наредниче, пита један војник, има ли и с оне стране таква река, да се мало и Турци окупају кад их повијамо? — Остави се шале! Гази. И тако вечито. Шала и као од шале изгубисмо петнаест официра, које погинулих које рањених. После битке на Битољу, један ће рећи: — Е мило ми је што довде дођох. Онај Ђорђе ми душу изеде, како је био у »Турско", а био мајчин син до Скопља! Ето ја сам био до Битоља. — Јок, море опет сам ја био даље, виче му Ђорђе. — Ниси, мајчин сине. — Јесам. Био сам у „Турско", а ти си био само у Србији. Битољ је Србија. Ако ћеш и ти у »Турско", а ти иди у Азију. Сад не радимо ништа, причамо о борбама цео дан и уживамо по војнички. НАРИЦАЊЕ ЈЕДНЕ ЦРНОГОРКЕ Црнотрка жали мртвог мужа на Бардањолу. Колику предност имају Црногорке за своје мужеве, нека послужи овај пример, који се још није догађао овога рата, а много се што шта догађало, а који ваља поменути, да се види какву дужност осећају Црногорке за своје мужеве, нека послужи овај пример, који се још није догађао овога рата, а много се што шта догађало, а који ваља поменути, да се види какву дужност осе^а Црногорка спрам свога мужа, брата, рођака. Кад се свршила крвава бардањолска битка дошао је ред, да се укопавају јунаци који пролише велику крв за добро свога народа и Отаџбине, и Црногорке су нашле за дужност, да се опросте са својим