Ilustrovana ratna kronika

Св. 39

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 315.

поливено водом. Најфинији штофови развијени и пружени да би само што више били уништени. Шешири исечени и бачени на под. Све кутије отворене и роба из њих избачена. И све, све редом што је било у радњи, изгужвано, искидано и бачено на гомилу, која покрива цео под. У копонијалној радњи Димитрија Ђор ђевића тако исто. Слика која се ту види не да се замислити. У књижари Илије Николића није остала ни једна писаљка. Сва роба побацана на под, спремљена за паљење. На самом уласку у радњу Фердинандови дивљаци поставили су слику краља Петра сву исечену и измрљану. И одатле, од те радње, зађите на коју хоћете страну, укоју било улицу, уђите укоју било зграду и виде ћете један истиломи дивљаштво, коме нема равна. У целом Књ-жевцу није остало ни једно једино парче платна Све платко, све бело рубље, све навлаке креветске чак и најмању крпу и џепну мараму бугарски војници су однели. Изгледа да су у томе највећу оскудицу трпели. Однели су и апсолутно и све женско одело, од балских тоалета књажевачких госпођа до отрцане бундеи искрзаноглибадета најсиромашније Књажевчанке. И ако какав наш читалац кроз који месец наиђе у Софију, не треба ништа да се изненади ако какву мајорицу види да шета поносно улицом само у жипону или са бундом. Тоје плен из Књажевца. И госпођа мајорица, и ако се код нас и у целом свету друкчије носи жипон а само зими бунда, хоће тако демонстративно да

покаже да је и њен муж „бил бугарски јунак". Опљачкан је тако исто и сав остали кућни намештај по свима кућама, од најфинијих пиротских ћилимовз до крпара и застирача за предсобља, све мушко и дечије одело, све што је било запиће и за јело. Неколикостарих људи и жена, који су били остали у Књажевцу, причају, да суколима и дању и ноћу превожене ствари за бугарску границу. Све, пак, што није могла понети, бугарска војска је упропастила и уништила. И то се чинило намерно. Мно го је лакша ствар била запалити ку ћу, бацити упожар целу варош. Али Бугари нису хтели то; они су више желели да уништавајући једну варош, покажу своју мржњу и свој бес. Над згариштима се то не би могло тако осетити, као што се сада види. И зато су само појединци палили. Маса, пак, рушила је и уништавала. Иуспелаје.. У Кучериној апотеци. Али најстраховитији изглед има апотека и стан апотекара Кучере, једног мирног и питомог Чеха, у чијој кући нема данас ни стопе непокривене његовом упропашћеном имовином и нема ни једне стварчице, на којој се не би огледало дивљаштво Бугара. У апотеку се једва може ући преко крша, по коме се гази. Није остало ни једне тегле, ни једне фијоке, ни једногпакета, нијгдногстаклета да није просуто напод. Од медикамената једне до ономад дивно уређене апотеке направљена је каљуга, сметлиште,

гомила порушене стакларије. У углу изврнута, разбијена каса, исцепане рачунске књиге. А поред свега тога лежи један скупоцени женски огртач од црне тешке свиле. Леже и једне поцепане бугарске чизме. Један од разбојника, како по свему изгледа о ф и ц и р, наишао је носећи тај огртач за своју госпођу и целе чизме које је такође упљачкао за себе. Кад Је својом подераном обућом загазио у каљугу, оквасио је испале прсте, и онда се је брзо преобуо. Али за то време дар, намењен жени, пао је случајно у блато и измрљао се. Он га је онда оставио и пошао да тражи нов. То је, без сумње, историја овог скупоценог огртача и ових подераних чизама. Демолиране су и све споредне одаје у приземљу око апотеке. Али најсавршенију слику пустоши даје горњи спрат куће, стан апотекарев. Четири дивно намештене собе и предсобље — до ономад један од најелегантнијих станова у Књажевцу разривени као бомбама и динамитом. Међутим, све је то пажљиво и са дивљачком насладом извела бугарска рука. Стварчицу по стварчицу искрхала јеи уништила све. Сва огледала разбијена, кревети изломљени, ормани за одело и рубље обијени секирама, испражњени и оборени. Клавир госпође Кучере такође исцепан секирама као стара тараба и лежи изваљен у једном углу а преко њега побацане саксије са цвећем, исцепане фотографије и скупоцене шустикле, којима су дивљаци брисали своје каљаве чизме. Све лампе полупане, сли-

Турци из„ослобођених српских крајева беже испред бугарског зверства