Ilustrovana ratna kronika

Св. 39

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 317.

на српске шанчеве; било је бесних нападаја и противнападаја на бајонете. Са обе стране земљиште је било губљено, освајано, опет изгубљено и опет освојено са неирестаним таласањем плиме. Читав јучерашњи дан прошао је у овом бесном таласању променљиве среће. У вечер су Срби имали веће губитке, а кад је ноћ учинила крај борби, Бугари су почели добивати у терену. Али у ноћисусе Срби јаче утврдили у својим позицијама и јутрос су они први опет преузели офанзиву и након оштре борбе читавог јутра успели су да задобију натраг све своје позиције од пређаш њега дана и да погерају Бугаре све до Гарвана После подне, са новим наскоком инфантерије и у борби са страшном топовском ватром непријатеља, одбили су Срби Бугаре још и даље. Вечерас чини се, да се судбина битке одлучно креће у прилог Срба и некоје бугарске пуковније већ су се почеле повлачити према Кривој Лакавици. Али борба није довршена и предвиђа се да ће и сутрашњи дан бити врло крвав. И око Кочана наставља се борба с великом оштрином. Након успеха код Рајчана наставили су Срби с наступањем, да освоје на јуриш Кочане, које брани једна дивизија војске Радка Димитријева. Сад стоје једна према другој две велике масе и настављају да се туку, а да још нису доспеле до одлучне акције, којој се не може избећи. Осим тога Срби су, који су већ посели све висине планине Осогово, преко које прелази бугарско-маћедон-

јански ратни дописник, који се сада налази у Србији, описује у миланском „Согпеге с!е11а 8ега" борбу око Криволака и Кочана под датумом од 5 јула из Веограда : Од два дана бесни битка око Криволака на Вардару, неких 25 километара јужно од Штипа и Велеса, где пролазижелезничка солунска пруга. Јучер у јутро у зору нападнутаје врло важна позиција на читавом левомкрилу IV. бугарске војске, којом заповеда министар рата Ковачев и која је састављена од 4. и 9. дивизије. Потучена прошлих дана од Срба у сукобима између Злетовске реке и Брегалнице, била је присиљена да се повуче у нереду међу горе Плачкавице, камо су ју Срби прогонили и покушали опколети |Ј1ево се крило бацилосада на Вардар, покушавајући да себи пробије пролаз до Криволака са истим смером, у ком су покушали бацити се на Штип, одакле су одбијени после најкрвавијих битака : т. ј. да прекину комуникације разоривши железницу и отворе себи лак пут према спорноЈ зони, односно Велесу, Прилепу и Битољу. Први сукоб мора да је био на линији, коју су Срби окупирали од почетка непријатељства, уз ток Криве Лакавице, међу малим селима Бра гово и Гарван, линија, коју су Бугари успели да пробију својим не надним нападајем у ноћи 30. јуна. Срби су сабрали све силе око тачке, угрожене од бугарског нападаја, те су очекивали нападај, који је био врло бесан. Са очајничком жестином, док су топови ударали на српске позиције, бацила се бугарска пешадија

ска граница, у борби, о чијем замашају још није све познато, освојили вис Китку. Сукоби међупредстражама били су већ прошле ноћи на другим тачкама српско бугарскегранице. Види се дакле, да дуго не ће требати чекати на судар између Срба и друге бугарске воЈСке под заповедништвом генерала Тошевг. У кратко, крв, крв а Европа на ставља — расправама. ЦРНОГОРЦИ У ОАДАЊЕМ РАТУ. Ратни дописник љубљанског „Словенца« послао је свом листу из Оризара код Кочана, овај допис, датиран 12. јула (по р к.), а преведен у братском хрватском „Ријечком Новом Ли сту": Да се одуже за исказану им помоћ под Скадром, дошло је одмах на почетку рата на српско - бугарску границу око 15.000 Цриогораца, да помажу српској војсци против Бугара Гдегод су до сада Црногорци суделовали у борби, иоказали су права чудеса јунаштва. Они чине и немогуће ствари, јер се нико од њих нк најмање не брине за свој живот Будући су црногорске жртве у балканско-турском рату биле услед дугог опседања Скадра врло велике, српски је главни стан одлучио, да црногорска дивизија служи као причува (резерва). Но ЦрноУорци нису хтели о томе ни чути. По свом посланику изјавили су, да они живи неће остати у резерви, па ако треба резерве, нека врховно заповедништво одреди за тај посао друге. — Ако поштујеш црногорски

Отети од Бугара брзометни топови и митраљези у београдском граду