Ilustrovana ratna kronika
Стр 356.
ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА
Св. 44
пају ватру на непријатељске редове, ровове и станишта. Шрапнели и гранате. Топовски метци (шрапнели и гранате) су удешени тако, да се потпуно тачно распрскавају у оној даљини, у којој се жели. И то: или у лету, у ваздуху, или кад падну. Сваки топовски метак има на својем врху запаљач, који се намести тако, да га на одређеној даљини у лету распрсне (упали, да експлодира) или се може и тако удесити, да га тек онда распрсне, кад удари у сметњу (на пример тек онда, када удари у ров, где су војници или у непријатељски топ, у зграду, где се непријатељ скривај. Трапнел изгледа као ваза за цвеће, висок је око 22 центиметра, а дно му има у просеку 77 центиметара Та шупља метална ваза, или, српски, кошуљица, напуни се оловним зрнима, која су крупна као лешњици. У један једини шрапнел стане две до шест стотина таквих оловних зрна. Шрапнел се затвори запаљачем, који упали шрапнел на оној даљини, коју му топџијски официр намести. Кад се шрапнел у лету над главама непријатељских војника распрсне, онда прво излети из њега запаљач, који је сам тежак око 75 дека и врло често издере и изломи ткања војника кад га погоди. Запаљач често још и по други пут прсне (експлодира) кад падне на земљу или тресне у војника. За запаљачем излете, у купи, оловна зрнцад и падају на непријатеља. Снага ове оловне кише није увек једнака. Кад шрапнел има добар правац, кад му се, дакле, киша право сручи на војнике и кад уз то брзо још ^ети и снажно прсне, онда му је разорна снага страховита: онда кида кожу, одваљује месо, дроби кости, цепа крвне судове и живце. Али често је снага у распрснутог шрапнела врло мала и војници у руке дочекују заморена оловна зрнцад, као деца што кечају пиљке и лопте. И кошуљица се неких пута раздроби а неких пута цела падне на земљу и котрља се. Мање рањеника праве транате које су код обичних пољских топова велике као и шрапнели, само су место оловним зрнима постављене и напуњене јаким експлозивним градивом. Гранате код тешког топништва су много веће и разорна снага им је много страшнија. Хаубице имају већ крупније гранате, мерзери још јаче (калибер до 28 ст), а опсадни, пристанишни и велики бродски топови бацају до 15километара даљине метке, који су тешки до 8 центи, а понеки енглески и 16 цен-
ти, и напуњени бризантним експлодивним градивом, које страховито разорава. Обичне хаубичне гранате изрију својом експлозијом у земљи огромне рупчаге, у које се усправан човек потпуно може сакрити, и униште око себе и људе и зграде и топове и запрегу и све што дохвате. Кошуљица обичне гранате се распрсне у преко сто разних храпавих, оштрих, неједнаких комада, који страшно одваљују и кидају људско тело. Комади распрснутих граната су врло разнолике величине. По где који је ситан да се једва види, али их има који су и по 10 килограма тешки По где који комад прснуте гранате из великих бродских топова може и по коју центу да је тежак. Ручне и аеропланске бомбе. У гранате се могу убројати и ручне бомбе, које су се и у рускојапанском рату употребљавале а у српско-турском и поглавито у српско-бугарском рату су имале врло великог значаја у четничким (комитским) борбама и у борбама редовне војске при јуришима, дакле у бојевима из близа. У српској војсци је сваки наредник знао бацати бомбе и при јуришима их је бацао у непријатељске ровове правећи страшну забуну, која је помагала српским војницима, да исуканим бајонетима лакше потисну бугарске чете. Сви српски и бугарски четници су знали владати бомбама. Тај начин борбе, који захтева велику присебност и окретност, испекли су српски и бугарски четници у борбама у Маћедонији, док је раја под Турцима пиштала. Разорна снага ручних бомби, особито српских, нарочито удешених бомби је, код вештог бацача, управо страшна. Прво, због тога, што
јој се снага из близа може посматрати, те је слика јаснија и страшнија, а друго зато, што вешта рука не промаши циљ, него потпаљену бомбу баци у сред непријатељске гомиле. Страшна је та снага ручне бомбе и зато, што се разорна снага ручне бомбе из близине може посматрати, те је утисак од те страшне слике кидања и летења крвавих људских делова још јаснија и страшнија него код обичне гранате, која облаком земље, који баци у вис при експлозији, заклони један већи део своје разорне фазе У последња два српска рата са аероплана нису бацане бомбе и ако војни стручњаци тврде, да се и из висине од 700 метара може погодити површина од сто квадратних метара, дакле један квадрат са појединачном страном од 10 метара Бомбе ваздушних бродова се распрсну тек кад ударе у земљу или какав тврд предмет. Хладно оружје. Поред врућег оружја чини неспособнима за даљу борбу, и данас још, хладно оружје. Хладног оружја има две врсте: тупог и оштрог. У тупо спадају кундаци, камење и други чврсти предмети, којима се војници у борби неких пута служе. У оштро хладно оружје спада сабља, ханџар, нож и бајонет. Пред руско-јапански рат је свет држао, да ће покрај садашњег усавршеног врелог оружја бити само борби из далека, а борбе из близа, на бајонет биће ретке или их скоро и неће бити. Ну јапанско-руски рат је доказао, да су борбе на бајонет и у модерном рату потребне и доста честе. Рат између балканских савезни-
■
Црногореки официри на бојном пољу