Ilustrovana ratna kronika

Св. 45.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНАКРОНИКА

Ст. 365.

а за тим су га поново Турци од Бугара отсли

На Ћавтану још није постављена царинарница; али баш и кад би је било, требало би овим људима гледати кроз прсте, јер им је Елбасан сувише далеко. Ту ћеш, дакле, видети елбасанске трговце и пиљаре са крупним, руменим трешњама, и телале који вам нуде елбасански дуван, поморанџе, смокве, алеву паприку итд. После ћеш видети солунске Јевреје, који ништа не купују већ само иду по народу и меркају; ово су трговци који су дошли да се обавесте о будућем раду. Па, онда, ту су Арапи из Велешта; Турци из околних села са персијским капама, дугачким кафтанима, или у димијама са високим фесовима и дугим кићанкама; они обично иду у групама са оџама и дервишима. После се нижу Куцовласи с футама од ћитајке и Куцовлахиње у дугачким зубунима од зеленог сукна; поред њих иду пришћани са скадарским белим тесним чакширама, које су ишаране црним гајта-

ном; ту су Срби из Дримкона са одећом од белог сукна, онаквом истом, каква се носи у Лужници, Заплану и Високу. Ту су вам даме, Цигани, црни као гар, у чоханим чакширама, антеријаме и хемаданима, ишараним срмом и шљокицама. Један једини пут води кроз Стругу, јер се на Дриму налази само један мост; тим путем, том чаршијом, једва се може проћи. Ту је метеж, врева, вика и граја. Сваки нуди своју робу на продају. На пољани, где скреће пут у Дебар, налази се сточни пијац, где се продаје стока: коњи, волови, краве, биволи, биволице, мазге, магарци, овце, козе, јагањци, јарићи, свиње, прасад... Стока је ситна, али издржљива. Најкрупнији су биволи. На пољани код текије, у турском крају вароши, где је општински суд, пошта, телеграф и месна команда, налази се житарска пијаца. Ту се продаје пшеница, раж, кукуруз (ченка), пасуљ итд. Храна је

врло скупа: ока кукуруза кошта 3 до 4 гроша. На мосту се налазе кафанице, дућани и рибаре, у којима можеш увек купити свежих јегуља, пастрмки, летница, кресница, крупних шарана, кленова, скобаља, писија, мрежића, плашица и других врста риба. У чаршије највиши пада у очи кујунџијска роба од сребра лепи турски опанци, јужно воће, бонбоне и шећерлеме. На угловима седе гуслари из српског Дримкола и Дебарца, и живим македонским наречјем певају песме о славним бојевима српске војске са Турцима. Нарочито се лепо опевали јуначке походе Прве Армије и њеног главног команданта, престолонаследника Александра. У тој песми се најпре пева о Кумановској битки; затим гажење турске војске преко Црног Врха, Бабуне и Бакарног Гумна; па онда бежање Џавид пашино, кад је разбијен код Битоља...