Interesi srpstva. Knj 1 i 2

обогаћење“ што она препоручује то је — заптитна царина.

Од како смо опет проживели животом државНим, па до данас, ћумручне заштите за наш народни рад имали смо и имамо тако мало, да је као да је нисмо ни имали. Шта нам је донела таква економска политика > Донела је, у колико је то од ње зависило, пропаст нашој задрузи, нашој домаћој индустрији, нашим занатима, донела је смрт нашем народном раду, — на лешини чијој поникла је паразитска биљка самсарске трговине наше. Тако без заштитне царине.

А да смо имали јаку заштитну царину — шта би било 2 Буржоазија наша, у место: да она измећари страним Фабрикантима, сама би, ако би је и 4руге околности поттомогле, подигла Фабрике — па би њој народ нат измећарио. Богатства би било знатно више, али не у рукама народа. Капитализам би се појавио са свима својим не само економским,

но и социјалним последицама. одела добара била би још неравномернија мо што је данас. Индустриско беегућџиштво прекриљавало би данас Шумадију. У „горњем дому“ новчана аристокрација наша држала би сјајне беседе, измишљала и предлагала нове мере да се ојача и увелича »народно“ богат-

ство. Друштво наше гао целина било би богатије,

апсолутно богатство веће, а Срби би живели још горе, но што живе данас. Тако сазаштитном ца= рипол.

Ја немам потребе да разбијам главу око питања, шта би убитачније било по ошште интересе српства: ово стање у које смо дошли без заштите, или оно, у које би дошли са заштитом: мени је Довољно што позитивно знам, да је и једно и друго не може горе бити. Свакојако, за друштва, која су предњачила у развићу чевечанства, хоја дакле нису имала пред сорољ искуство други народа у народ