Interesi srpstva. Knj 1 i 2

124.

тина јавља као неизбежна последица модерног 00лика својине. Она не казује како би требало ту поделу удесити — 4ашле својину _ реорганизовати __ те да то не буде тако. У томе она је чисто дескриптивна. Но је ли реч о апсолутном богатству, она поступа са свим друкчије. Ту се она више не задовољава да описује им прича, већ са свим позитивно предикује: ово ваља, опо но ваља: ту она не казује само како јест, већ и како треба да буде. Она је поделу добара оставила да њом управља јапи (онај који влада капиталом), па се онда стара да пронађе начине, како да се богатство целокупног друштва увећа. не водећи брилу 0 томе, у чије ће руке доћи тај вишик богтетваи = а ме ђу тил опа добро зна, куда он иде. [1 тако говорећи о „народном“ богатству, она у истини говори о богатетву буржоазије. () њему опа води велику бригу. Кад наиђе и. пр, на тако спромашну земљу, као што је Србија, она се на њу наврзе са саветима и упутетвима како да се „српски народ“ обогати. Ту дакле она не мисли о томе шта ваља учинити, те да сваки члам сриског друнутва дође до што веће блапостања, већ просто: како да се увећа аисолутни пвамтуз бозатства (рбије... Хоће ли пак то увећање богатства збиља побољшати материјално сттње појединим Срба, то се ње не тиче. Јест, ње се че тиче, али знате ли у нојој бе мери то ње не тиче“ (ви савети и упутства за обогаћење „народно“, које она даје, клоне се на то, да створе —__ енглески капитализам, њен идеал. Пошто капитадизам доноси пролетаријат, то она, саветујући (прбији како да увећа своје „народно богатство,“ у ствари саветује јој како да пабије то последњи остатак својине из руку сироташтог народе. У нколико је се дакле подела добара тиме, ома мидиректно препоручује најнеиравичнију поделм). Најспасоноснији савет и најмоћније ередство за „народно

меда у ода

зачу

пуном А