Interesi srpstva. Knj 1 i 2

И обратно. Царинске књиге тврде да смо ми 7/6езли страних производа у вредности равној 90. ГТта ће даље бити (с тим страним еспапом у нашој земљи = не тима се љлеркантилиста. Пошто ће их наши трговци нама продати, колико ћемо их ми платити, да ли вредношћу равном 90 или 100 или 1102 О томе меркантилисте не разбирају. Страног еспапа увезено је до душе у вредрости равној 90 али шта се то тиче нашег трговца“ Оп ће можда тај еспап продати паланчанским трговцима и сеоским дућанима за 100 или за 110, а ови нама, народу, за 120 или 130 итд. Што на жалост позитивно знамо то је, да смо увезли вредност равну само 90, а колико ћемо- је морати платити, да ли са 90 или са 180, то ни Бог не зназ).

Ни меркантилисте, ни царинске књиге ни чим нам дакле не гарантују, да ће наш извезени сспап, што вреди 100, збиља унети у земљу вредност равну 100; — то може случајно бити и вредност равна. 50; — они нам даље не јамче, да ће се стран еспап, који не вреди више од 90, у нас збиља платити са 90; — то може случајно бити и 180.

Питање је дакле да ли ми за нашу вредност 100 у истини примимо, увеземо вредност 100 или само половину; да ли ми у истини за туђу врелност 90 платимо 90 или дуплог О тим могућностима меркантилисте пе разбирају. За њих је довољно да „у књизи пише“ да смо примили 100; да „у књизи“ пише да смо издали 90, и онда ћаримо 10! У ствари пак, ако смо ми за пашу вредност = 100, добили 90, а за туђу вредност = 90 платили 100, онда смо на извозу изгубили 10, на увозу такође 10 дакле свега 20. Где је ту ћар = 1027 Биланц трговачки дакле пије никакво

22) Магледа да овде ипак у оба елучаја новац остаје у народу. У народу за цело не, у земљи можда. Новац се у последњем случају

одузимље од народа пи прикупља у касама трговаца.