Interesi srpstva. Knj 1 i 2

изводи зарад подмирења потреба, зову се намирнице. Скуп тих намирница, то је богатство друштва. Што тих намирница вите има, то је друштво 60гатије. Сад чујте теорију меркантилизма: што више тит намирница извеземо из наше земље, а то иг мање увеземо, дакле што нам је већи дефицит), 5) толико постајемо богатији! По тој теорији на крају ратуна изилази, да није новац једно од средстава да се дође до намирница, већ су намирнице средство да сз дође до новца; намирнице нису цељ, већ средство; новац није средство, већ цељ; ми не жваћемо и не гутамо хлеб и месо, већ злато, сребре, бакар и хартију ! |

У истини то тврде меркантилисте. Но они то не признају. Они веле, да њихова тврдња само изгледа таква. Они кажу: ми извеземо производа у вредности напр. од 100 милиона динара, а то ће рећи прилило 100 милиона од странаца; ми увеземо за 90 мил. дин. страних прозвода, а то ће ређи ми издамо 90 мил. Дакле прилили 100, издали 90, остаје ћара 10! Чиме они доказују тај биланце Царинским књигама ! -

Лепо. Те књиге тврде да смо извезли еспапа у вредности од 100 мил. Узмимо да је то тачно. Тај еспап оде у страну земљу. Шта с њим тамо бива — мержантилиста се не тиче. Ако путује морем, може се потопити; ако је продња рђава, чекајући на њу, може се укварити; ако су наши трговци били невешти и уплели се у труле операције и шпекулације, може отићи у бесцење, једном речи, да ли ће се еспап, који код пас вреди 100, у туђини продати као 100 или — као 50; да ли ће се извезени еспап вратити у другом облику — новцу као 100 или као 50, о томе пе беру бригу меркантилисте. Што на жалост позитивно знамо то је, да смо изнели, издали вредност равну 100, а колико се од ње натраг враћа, пи Бог не зна.

мора

=

а и

га