Interesi srpstva. Knj 1 i 2

131

звоз од увоза. Џа што ли тај „закон“ п за Еван не важи 2 ;

Ми смо зашли дубоко у ствар. Док смо још били само код заштитне царине, могли смо се које како и, споразумети. Ми смо допустили да у даним приликама заштита може од неке хасне бити земаљској производњи, али смо рекли да је она врло споредна помоћ, и да нема смисла показивати на њу као на „котву спасења.“ Не само то. Ми знамо, да кад заштита, у данашњем друштву, потпуно одговори очекивању — она припомаже стварању капитализма. Заштита би могла имати смисла, кад би производњу држава организовала, па би отуд потичуће богатетво збиља ишло на повећање народног блатостања, а не у капиталистички џеп. Но и ту би заштита имала смисла само у почетку, за кратко време, док се производња не оснажи. Па најпосле заштита „има смисла“ и кад ствара капитализам —- има га за оне, којима је капитализам идеал. Ту смо још у границама — памети. Али, кад се „трговачки биланц“ доведе у свезу са „заштитом“ и кад се „активношћу заграничне трговине“ доказују благодети „заштите и растење апсолутног богатства, онда је то незнање.

Ђиланц трговине не доказује ништа. Знамо зашто. Он нам не показује да смо ми збиља унели у новцу вредност наших изнетит производа, нити нам може да каже, колико ми, непосредни потрошачи, у стварт плаћамо унете стране производе. Друго је процена, а друго је реализирање вредностт. Биланц трговине показује само на колико је вредност изведених и увезених производа процењена ; али он ништа не зна о томс, колико је за наше производе углло вредности (новца) у нашу земљу, нити колико је вредности (новца) изашло из земље као купна снаге страних производа. То је ено је знати. Меркантилисте бркају процену са реализи-

Мељић <=

де

Кларе.“ дај · сан аниа- пе ну ДЕ АЈ

о А

ка