Interesi srpstva. Knj 1 i 2

јЕЕ (0 ] (29

раном вредношћу, — са продајом и куповином. Узми, трговина наша ове године купила је п унела у земљу страног еспапа за 100 милиона динара. До плаћа тих 190 милиона 2 Трговина > Никако. Плаћа је наш народни рад. Ако је тај еспап купљен за 100 мил. то још неће рећи да је и плаћен са 100 мил. Ако наша трговина на том страном еспапу ћари 50 милиона, онда наш народни рад платио је 150 мил. дин. за еспап, који је купљен за 100 мил. Назови-продаја и назови-куповина, свршена. пзмеђу странца и наше трговине, у истини само је гола процена. Страни еспап у истини тек је опда жупљен, кад је купљен од паших потрошача. Којом је пак сумом та куповина плабена, о томе царинске књиге, (нити ико), ништа не знају. Цене еспапа, у њима забележене, у ствари су дакле само процене — од ока. Биланц трговине може пмати вредности у колико показује, какве смо врсте производа извезли, какве увезли, и у којим количинама. И то је све. Вредност пак увоза ц извоза недомашна је за њела.

Пошто емо то начелно утврдили, сад ћемо —_ ма попуштамо меркантилистама. Не. Царинске циФре могу приближно п вредност да определе. Процена истина није продаја, али — приближно јест. Мерканталисте заборављају да су царински извештаји веома нетачни. Горњим хтели смо само мало живље да им ставимо пред очи ту нетачност. Под којим условима може одношај увоза и извоза бити приближно мерило за растење или опадање апеолутног богатстваг Најглавнији је услов овај: не сме се узети општи биланц трговински, па рећи: оволико увезено, оволико извезено. Увоза 100, извоза 90. Земља губи 10. То је погрешно. Ваља питати : шта се извози, шта се' увози 2 Стровине ла фабрикати 2 Чега више, чега. мање 2 Знамо да је сировине увозити корисно; знамо да Фабрикате из-