Interesi srpstva. Knj 1 i 2

146

задругу, своју домаћу индустрију, своје занате, дезорганише своју производњу: он сад зарађује мање; рад његов приноси мање; међу тим он потребе своје није ограничио, но их још проширио: да би их задовољио — крњи своју готовину, троши своју главнину, не живи од „интерса“ своза рада, већ „једе главно“; тим начином плаћа он туђе производе, али туђин њега не нраде, но краде он сал себе, јер је туђин рад свој утрошио у производе, које нам поднаша и тражи наплату; он не краде, он се наплаћује. (Оотатистика показује да сви народи осим Србије — више увозе богатства, но што из"везе, дакле се обогаћавају. Кад би то тако било само код неких народа, онда Оп зар могло изгледати да се неки само богате на штету других. Али кад је то код свију случај, онда се пита: од куд тај вишак богатстваг Од народног рада. —

Са чела дакле пропадамо лиг Шта је узрок нашем етономнол опадању 2

У економном и социјалном додиру с модерним друштвом, наша породична задруга пропада. То мора тако бити, јер је капиталистичка природа модерног друштва јача од природе општинске и задружне својине, а капиталистички облик производње савршенији од патријархалних облика њених. У борби за опстанак савршенији сеоцијално-економски склоп побеђује. Етеле вели: „У староиндиским ошштинама, у југословенским задругама продукти се не претварају у еспапе. Чланови општине, (односно задруге) непосредно су удружени у производњи; рад се распоређује по предању и потреби, а тако се исто деле и продукти међу привреднике, у колико су одређени за непосредну потрошњу. Непосредна друштвена производња, као и непосредна подела продуката, искључују еспапску размену добара, бар у границама саме општине или задруге, а тиме онемогућавају претварање продуката у —