Interesi srpstva. Knj 1 i 2

147

вредности“. Ово је са свим верна слика наше задруге; ово је више но њена слика; ово је тумачење и објашњење економске суштине њене. Но такво стање, које је примитивно, и кроз које су прошли сви народи, не може остати исто за сва времена. Или својим властитим унутарњим развојем, или додиром са еспапскил друштвила, као што је случај с нашом зарругом, то се стање мења. Чујмо даље шта вели Ктелес: „Еспапски облик продуката узима маха, постаје све општији и обичнији. Све вишеи више производи се, не за непосредну домаћу потрошњу, већ — за пијацу: продукт постаје еспап. Не производи се више да се потроши, већ да се прода. Предмете потрошње, који нама требају, произвешће други; они се купују. ИМ тако-еспап и новац продиру у унутарње кућење општине и задруге, кидају једну везу задружну за другом, а целу задругу растварају у анархичну гомилу инокосних, приватних произвођача. Новац, као што се види у Индији, буде узрок, те се општинско обрађивање земље мало по мало замењује инокосним, а општинска својина земље, која је се земља од времена на време још делила међу инокосне породице, „коначном деобом земаља претвара се у приватну својину, као што је случај са сељачким задругама на Мозелу, и као што данас бива у руским општинама. Ма колико бпло овде и других узрока, жовац је ипак најмоћније средство и најглавнији узрок распадања и растварања примитивних произвођачких општина и задруга“. — Са пропашћу задруге оназађују се сточарство и ратарство, а домаћа породична индустрија ишчезава. У главном из истих узрока, из којих пропада задруга (додир ес моћнијом туђинском производњом), пропадају и наши варошки занати. Већ због самог опште додира патријархалног друштва са капиталистичким, прво мора да се распада. Шридође ли још к томе сло10“ ЋЕ

МАР за ве

пије

та