Interesi srpstva. Knj 1 i 2

живи), како не би морао сутра рушити оно, што је подизао данас. Ја ћу се овде тога правила придржавати. Готово поуздано могао бих тврдити, да ни једном исповедаоцу ониг економских начела, која исповедам ја, није у део пало да пише званичне пројекте овог рода. Мени је дакле већ и с тога потребно да у једној расправи, као што је ова, у опште обележим моје становиште односно порезе јер без тога претходног објашњења могло би што шта у моме пројекту остати нејасно.

Још одмах у почетку псповедићу двоје: прво, да ја, у начелу, не сматрам велике данке већ по себи као 810; друго, да свака пореска система, по моме мишљењу, а и по мишљењу многих других, треба да је постројена с обзиром на њене последице у народној привреди.

Према мојим економским убеђењима у опште односно будућности, ја сам још и данас — особити пријатељ великих намета на вилајет, јер: „у еконотском односу, данак није ништа друго, до прелаз извесног дела имања из приватне својине у државну“ (Чернишевски) али, наравно, све то под условом, прво, да се све узето натраг враћа вилајету са богатом каматом у облику благодетниг установа друштвениг, то друго, да се од свакога узимље тамно према силама његових.

Да пореске системе не треба удешавати према моментаним Фискалним потребама, позваћу се на ауторитет човека, који је кров дуге године био професор политичке економије и министар Финанције у овој земљи.

„Научно испитивање о дејству данка каквог на народно кућење, најважнији је задатак сваке теорије данка“. (Дукић, Фин. П. стр. 20). — „Влада треба при сваком узетку (намету) око да баци на