Istočnik

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 59

У једној од поука Иеуса Христа има знаменито навјешћење вјере у Провиђеље: то је прича о љиљанима у пољу и о птицама небеским, које Бог одијева и храни (Мат. VI, 26—28). Ето том поуком и користе се, говорећи: „одлично размишљање и дивна појезија, но то су све немоћне и непојмљиве сањарије при условима сувременога друштва; то је неплодно и узалудно очекивање царства небескога"! Но овдје је сасвим друго: овдје се разгледа одобравање труда и штедње, тих двију полуга сувремене просвјете. Јеванђеље обухваћа све стране. човјекова живота; одговара на све тежње човјекове природе. Оно благосиља труд и породично огњиште, благосиља још у свом првобитном закону, говорећи: рађајте се и множите се и напуните земљу, и владајте њсм (Вит. I, 28). Но оно тако исто говори човјеку, да је он, као посједник и господар земље, у исто вријеме и син неба, који има ондје своје право отачаство, своју постојбину. Он треба да зна, да иза грозничаве дјелатности шестодневне, долази дан суботе, дан одмора и молитава. Насљедниче небеснога царства! Отреси се од те материјалности, коју треба да побједиш, да те не зароби и да ти не затвори путеве к небу, да ти, мислећи да ликујеш над њом, не умреш за истинити живот! Заустави у тај дан писку и шум својих машнна, да почујеш духовне пјесме, које се узносе к Богу шта више од дјеце, која умију да се моле Богу; заустави за то, да се гласови свих сједине, особито гласови биједних, које је Христос особито волио! Заустави тај шум, да слаба и погрбљена, без престанка, блиједа од тешкога рада, дјеца, могу имати свој одмор; да ти мали трудбеници и трудбенице, који често престављају собом као да су живи точкови тих машина, не би еаевим заборавили о битисању лугова са зеленил лшпћем и птица, које поје на гранама, обасутим цвјетовима; да не би заборавили о погледу небескога Оца, који с висине небееа види и благосиља их! Дакле, јеванђеље одговара на све наше нужде. Кад нам оно установљава неопходни одмор ради вишега живота, тада то не значи. да оно одриче закон труда. На против, оно је установило тај закон и ми не можемо заборавити, да се ручна работа, коју су Грци и Римљани остављали робовима, држећи је занимањем достојним презрења, од времена Исуса Христа сматра дјелом поштеник и часним и за слободне људе. Сад се шта више неки народни ласкавци старају да да^у назив работе само ручноме труду и знање рада само извјесној класи људи. Та груба и лажна пријевара иђаше за тим, да обрати све остале у паразите! као да умна работа ништа не значи пред физичком; као да архитекта са цирклом у рукама мање вриједи од дрводјеље, који раде са брадвом; као да инџињер, грбећи се над својим плановима, мање се труди, но рудокоп или ложач; или као да рачунања и пажљива истраживања у механици, која спремају важна открића стоје мање напора, но оно, што се јавља сваки дан у току десет или двадесет часова у каквој радионици! Ето тај велики закон труда и потврђује овдје јеванђеље примером тих двију слуга, које удвостручише таланте, које добише од Бога. Ми се дотичемо овдје, браћо, онога, што је могуће назвати једним од преимућстава човјекових. Постоји сада школа, која налази задовољства у том, да колико је могуће умањити може разлику међу човјеком и животињама, да може понизити првога, преувеличавајући способности посљедњих. Ви нагађате ону злорадост, којј налазе у сличним нападајима на хришћанство, у ожалошћењу онога, што се назива благородним достојанством човјека, његовим бесмртним надама, старајући се да докажу човјеку, како његова тобошња нраветвена слобода није ништа друго, но празна машта. Доказ није нов; ми знамо из дјела Оригенових, да се Целс, незнабожачки филозоф, који