Istočnik

иоточник

Стр. 95

појам српскога народа у тијем областима о светињи еродства крвнога, својатнога, кумовскога и посиначкога. Штампан је по компетентној оцјени Високопреосвештенога г. митрополита Михаила 1 ). (Јада већ нема потребе од тога Степеника ни у тијем областима, јер опстоје богословије: на Цетињу за Црну Гору; у Рељеву за Босну и Херцеговину; у, Призрену за Стару Србију и Маћедонију; у којима се, јамачно, предаје и црквено право, које по превасходству обухвата степене сродства. Мјесто тога Степеника од 1866. год. пзрадио сам потпунију и систематичниј / студију о хришћанеком браку, старајући се, да буде обухваћено укратко оно, што је потребно знати свакоме парохијском свештенику о браку, степенима сродства и историјском развитку од првијех вијекова Хришћанства до наших дана 2 ). Извори и дјела, по којима сам радио ову етудију, покрај својих биљежака из византијских средњовјечнијех извора дотично црквенога права, поглавито су јошови: Словенска. Крмчија; ЕТТАГМА ТОХ 0ЕШМ КАХО№К Г. А. РАААН КА1 М. ПОТАН. А0. 1852.—1859.; 50-та глава Кормчије, књиге А. Павлова, професора црквенога права у Московском университету, Москва 1887. год., његова университетска предавања; Кратки Курс Церковнаго Права И. С. Бердникова, професора црквенога права у казањском университету, Казањ 1888.; од истога: Дополненије к Кратком у Курсу 1889. год.; 0 тајни супружества од Горчакова, професора црквенога права у Петроградском университету 1880. г.; Православно црквено право од епископа далматинскога дра Н. Милаша, Задар 1890. год.; I )ан Ећегесћк <1ег ОпепкаНзсћеп Шгсће уоп с1г. Ј08. 21пзћтап, Беч 1864. год.; Тојхо ; о браку од цариграоскога патријарха Григорија VI. од 1889. год.; Ручна свешт. књига од митрополита Михаила 1867. год.; Српски грађански законик 1879. И још неколика омања дјела и расправе о црквеном праву и степенима сродства 3 ). У Биограду, 1897. год. Архимандрит Н. Дучић. Из народа и 0 народу. Књига III. Смиље и босиље убрао га из српског народног живота Лука Грђић-Бјелокосић. Издање пишчево, цијена 50 нч. — Прибирањем народних умотворина хоће се, да се сачува од заборавности оно, х ) „Пречастњејши и љубезњејиги Архимандрите ! Учинисте пријатну радост и душевно задовољство негдашњему своме учитељу писмом својим од 18. декембриа ирошле године. Свагдами је било мило чути за вас, као што сам и пратио вас љубавију, ценећи и ваше благочестије и ваше родољубије. Књигу Степеник прочитао сам и налазим, да сте је добро израдили и да се може штампати. Повраћајући вам ваш рукопис преко поште аустријске, надам се да ћете га скоро добити и дати штампати и после једну књижицу послати ми за сдомен. Ја вам честитам што сте се тако лепо изобразили и усавршили, да можете и на пол>у наше бедне књижевности делати и управо чинити чест цркви нашој. Радоваћу се свагда, кадгод ми се прилика пода, да вам учиним услугу, те збот тога, изволите . ми послати на прочитање свако своје дело, које држите да је потребно да прочитам. Призпвљући на вас благослов Господа Бога, с љубезним поздравом остајем Ваше Пречасности благожељатељ У Београду, 12. јануара 1866. АЕ. Митрополит Српски Михаил, с. р. 2 ) Високопреосвештени г. митрополит Михаило имао је доброту, нокрај многих посло ,; {а ; прегледати ово дјелце и своје напомене истаћи, које сам с благодарношћу усвојио. 3 ) Најкомпетентнији српски канонист, Преосвепггени Епископ Далматински, др. II. Милаш, имао је доброту прегледати ову моју студију о хришћанском браку, и вратити ми је са својим писмом: „Задар, 24. 9. 97. ...Прочитао сам са задовољством радњу вашу „Хришћански брак а . Добра је, и на мене је произвела пријатан утисак. Ви сте имали вјештине научну основу исте радње приказати у практичној лакој Форми, и учинити за свакога приступачнима каноничке и грађанске иначе сухопарне законске прописе о браку у православној цркви. То вам служи на част, — и српско ће вам свештенство морати харно бити за овај труд ваш. Поједине моје примједбе на нека мјеста у рукопису. ја сам побиљежио оловком. Мало их је као што ћете видјети. Кад сам прочитао сав рукопис, учинило ми се да би у радњи требало било казати и о бракоразводним парницама и о надлежности у тим парницама; али кад сам помислио како је то разнолико у данашњим аутокеФалним: црквама нашии и како се то данас лако мијења у дотичним државама, то сам и закључио да може ваша радња и без тога бити, а ипак потпуна. У жељи да видим чим прије наштампану радњу ову вашу са топлим поздравом остајем искрено одани вам пријател> Епископ Никодим" с. р.