Istočnik

Стр. 330

источник

Бр. 21

зору, који се диаметрално од фарисејског разликовао, нашли су Фарисеји сигурно срество, којим ће се Господ ухватити и наравио, уништити. Жеља, да се Христос погуби зближила је Фарисеје и Иродовце: прве из разлога тога, што су се жељели опростити наметнутог Месије, те тиме повратити поново уплив и моћ своју над народом; други пак сјединише се са Фарисејима с тога, што су се бојали за опстанак династије Иродове. Ученици фарисејски, сагласно сачињену ллану учител»а својих, подиђоше Господу, као сасма приватне особе, без икакових злонамјерних циљева и умишљаја. Учините се, како св. Лука казује, (Лука 20,20,) п о б о ж ним а, говорећи: Учитељу! знамо да си истинит и путу Божјем занста учиш, и не бринеш се да коме год угодиш, и н е марнш н и з а к о г а, ј е р н е гледаш к о ј е к о. (Мат, 22, 16.) Те ријечи улили су самп Фарисеји у ученике своје, што се јасно види из оригинала контекста ријечи јеванђ. Матејева, гдје се партицип леуоутгс, који је без честице, односи на ријеч о! фарс оахо'. у стиху 15, као према своме подмету (субјекту.) Послани ученици, дакле, бијаху само извршитељи намјера и еамисли оних, који их послаше. Ријечима: У читељу! знамо (б-.оаулале, оГбаЈхеу), намјерно су у лукавству своме хтјели дати израза томе, као да они тобоже виде у Христу посланика Вожјег и да су они готови за Месију Га признати. Слично њима говорио Је прије и.их Христу, потајни његов шљедбеник Никодим, признајући Га за божанског посланика, п желећи Га изазвати на признање Себе за Месију. (Јов. 3, 2.) Но разлика је између исповиједања оних и Никодима. Док је овај пошљедњи говорио истинитО ј увјерен потпуно у божанско посланство Христово, приступајући Му добрим и поштеним намјерама, дотле су они у обраћању своме Христу гледали и видјели само сигурно срество, којим ће Господа на сигурно у замке своје заплести моћи: јер ријеч њихова бијаше лукава и злонамјерна. 1 ) Називајући даље Христа истинити м праведним (истштгн. еси — аХгј9-гј; еђ, посланици Фарисејима научени, опредјељују у чему се састоји та истинитост, праведност Његова. Наиме, помишљењу њихову, позитивно у томе, што он у и с т и н и (заист а) п у т у Б о жј е м у ч и, негативно пак, ш т о н е м а р и и н е брине се, д а коме угоди ( и нерадиши ни № колшг.) Пут Божји — тај Богом устаповљени пут, којим људи спасења своГа ради треба да иду, пут, законом Божјим прописан, у Његовим је заповиједима. Томе путу дагсле учити —- значи научити људе, да 1 ) ^ап^е, стр. 324; Меуег, стр. 447.