Istočnik

Стр. 350

ИСТОЧНИК

Бр, 22

је госп. Митрополит у Невесиње, гдје је, због дужег путовања, пробавио пунпјех 9 дана, ради одмора и окријепљења свога здравља. (Свршиће св.)

Р а з п о. Прослава превишње педесетогодишњице царске и освећење нове српскоиравославне школске зграде у Сарајеву. Дне 20. новембра о. г. имадосмо овдје у Сарајеву двије прославе, које по њиховој замашној важности стављамо у ред врло рнјетгшх догађаја. Дне 20. новембра 1848. године ступнло је Шегово Величанство нага премилостиви цар и краљ Франц Јосиф I. на аустро угарско пријестоље и ове године навршило пола вијека — 50 година — трудног и самопожртвовног владања. Овај дуги период владања доброг, хуманог и према својим иоданицима очинском љубави испуњеног владара, окићен је тековинама, који ову монархију стављају у прве редове осталих културних држава европских. Народи ове монархије, посматрајући ово дуго очинско дјеловање свога Владара за њихову срећу и напредак, надметаху се овом приликом, који ће више и боље моћи датн доказа о својој оданости и љубави према Пресвијетлом Слављенику. У овој намјери не остадоше пошљедњи ни Нзегова мјезшмчад у Боснп и Херцеговини, и они у овој прилици одговорише вољно и радосно оним дужностима, на које их позиваше и њихов^ вјерско чувстро и њихов поданички одношај. Не упуштајући се у описивање ове узвишене прославе код свих вјероисповијести у Босни и Херцеговини, ми ћемо се само у кратко дотаћи онога, што је у овом погледу овдје код нас у Сарајеву у цркви учињено. Окружницом српско-православнне АЕМ. конспсторије Дабро-босанске од 5. новембра о. г., бр 3147., реф. III., бр. 692 ех 1898. коју због краткоће времена не могосмо у своје вријеме и на свом мјесту донијети — позвато је сво свештенство ове епархије, џа у петак 20. новембра свечаном службом Божјом, Благодарењем и сходном поуком прослави овај свечани дан. Сама иак свечаност у С арајеву обављена је тога дана оввм начином. У новој српско-православној цркви одржавата је служба Божја у 7^-Д, којој су присуствовали и сви војници пј .авославне вјере. Послије богослужења дијељене су војницима споменице пред Филиповића касарном, а за тим је слиједило свечано благодарење у новој цркви, којз је обдржавало Његово Високопреосвештенство госнодин АЕ и Митрополит Дабро-босански Николај уз асистенцију свега у Сарајеву станујућег све' штенства. Послије благодарења и молитве за. цара држало је Његово Високопреосвештенство Господин Митрополпт овој свечаности сходну бесједу, те је на концу исте позвало све присутне, да и још једном свечаном чину присуствују, наиме освећењу ново подигнуте српско православне школске зграде. Тада се Његово Високопреосвештенство праћено свештенством обученим у црквено одјејање, часништвом, војеним и грађаним чиновништвом, школском дјецом и побожним народом упутило у нову зграду, гдје је освећење у лијепо декорираној сали прописаним чином обављено. Послије освећења зграде држао је лијеп говор г. Ст. Калуђерчић; управитељ српских школа у Сарајеву о важности модерних школских зграда и о њиховом упливу на народни подмладак и његов умни и физички развој. Овај говор завршио је говорник овацијом оним факторима, који омогућише подигнуће ове ведичанствене зграде за српско-православни подмладак, и ускликом „Живио" К>е-