Istočnik

Стр. 29

кажем, дане у години, празнике и т. д. Овдје ми је споменути: Васкрсеније и Божић, Благовијест, Божић и Бајрам, Божић и Васкрсеније, Божић не долази, Инат петка и сриједе, Божић и Циганин и т. д. Овакијех је изобиља прича, ал' света Недјељица прва је у тому реду, те она слободно замјењује предхришћанску Д о б р у С р е ћ у, јер се и сад још спомиње: Добра ти Орећа! — У хришћанско доба уз срећу, која не оставља јунака, вазда га прати и света НеЗ^ељица. Ко је сагријешио св. Н е д ј е љ и, голем је гријех учинио, те се у свету недјељицу ваља рано умити и помолити се Богу и мајци недјељици. Велико се дјело почимље дакако уз молитву, у недјељу, те се пјева и о Косовци дјевојци: „Уранила рано у недјељу, У недјељу нрије јарка сунца." Ко ради у недјељу грди лице, руке и т. д светој Недјељици, која плаче за то људско недјело као црна кукавица и обија тужећи по бијелому свијету. Ако си уцвијелио и у црно завио свету Недјељицу свако ће те зло снаћи и не ћеш се растати с душом, но ће те муге мучити на овому и на другому свијету ... Гдје год је Србаља ту је прича, пјесама и т. д. о св. Недјељици, а у тијем народнијем умотворинама зрцали се чувствовање нашега народа у прво доба, те је ово питање од праве знаменитости за наш народ и здружује га дутиевно унакрст свега Српства. — Ево уз то за примјер познате народне српстсе пјесме: „Боже мили, чуда великога,! Па врх софре громовник Илија, Гледах чуда прије невиђена: На сред софре Петка и Педјеља. У П а в л о в у светом манастиру Славу диже светитељ Никола Постављешг од злата столови; И напија у славу Ристову" и т. д. Сви се свеци редом посадили: Обичпо се спомиње II е т к а и Н е д ј е л. а, а уз то још III е ј к а и Н е д ј е љ к а, па обично путују заједно по свијету, да се нагледају што људи раде за спас своје душе. Ево и овога примјера из Доње Херцеговине (причао Шимун Зеко с Беленића): „Пошетала Шејка и Неђељка, Кому гори језик до вилица Пошетале уживати раја, Тај је јадан крпво свједочио, Мало стале доста уживале. Кому горе руке до рамена, На пако се мало назирале, На рођене евоје замахиво, Велика се јада нагледале : Да је ударб, вас би изгорио; Једном гори језик до вилица А којему ноге до кољена, А другому руке до рамена, Тај је туђе земље сатирао." А трећему ноге до кољена. Ја сам казао своју, а сад је врлим српским свештеницима и учитељима, они су у народу, да одговарају на питања, и да освјетлају образ себн и домовини, јер је неизмјерно знаменито градиво у народу о св. Недјељи и о збору осталих Божјпх светитеља. Ево питања: