Istočnik

Стр. 42

источник

Бр. 3

он ће поднћи царство своје, али кад ви збаците са себе срамно ропетво. Јован нити је несигуран као они први, нити ватром заслијепљен као ови други. Росподар је близу, говори он, тек што се није појавио, Он је већ на путу. Долази да влада над својим народом; долази да суди" у руци држи лопату, да очисти своје гумно и извијаће пшеницу и одијелиће зрно од пљеве. Зрно ће сабрати у житпицу своју, а пљеву ће сажећи огњем, што се не гаси. У оваком језику, народном и пуном слика, открита су својства Месијина са свама својима утјехама и страхотама, јер тјешише оне, који су сличпи били чистој пшеници; а застрашиваху таште и пзплодие душе, које се сликају у виду пљеве. Глас шу послије постаде блажи; говораше о Месији: Он је избављење Божје, сви ћемо га видјети. Гдје је Он ? пита свјетина. Ту је по сриједи вас, одговорио им је; али га ви не познајете. Он ће послије мене доћи, али Он је био нрије мене; и ја ннјесам достојан сах^нути се ногама Његовијем н раздријешити ремен обуће Његове. * (Наставиће се.)

Проповјед у недјељу блуднога сина. Н (1 К(1К1ЛШН1КИ;\"К, ТЛ.ИО ['бдО^О.ИЋ н П .МКЛ^О /ИЋ, КН!ГДЛ ПО/ИА к 8 тн н д .иг С'10НЛ (Пс. 136). Тако свети цар и пророк Давид описује у свом псалму горки плач заробљених Јудејаца, из Јерусалима у Вавилон одведених. Поучна је за нас, браћо, ова пјесма тугованка заробљених Јудејаца. Овом пјесмом св. црква приправља нас посту и покајању, и ево од данашњега дана, за поуку нашу, на недјељним јутарњим службама, почиње да поји пјесму тугованку Јудејаца; Ш кавТ/тчккихтч. талиџ скдо^ит^. н плдклрлп*, внсгдд по* Л!АН8ТИ НЛ/ итј . СКижа. Тешко је било и претешко Јудејцима у ропству вавилонском. Удаљени од своје отаџбине. налавећи се у невољи љутој, у тешким радњама, ни у чему не налазише радости. У земљи туђој и далекој од Јерусалима, под влашћу незнабожаца, они видјеше само како се разуздани народ прчдаје безбожности и пороцима и клања се идолима. У такој големој, тешкој и неутјешној жалости, као робови, утруђени работама тешким, сједили су на обалама вавилонских ријека и плакали су, опомињући се Сиона, свога града Јерусалима, кога су се они лишили. Нијесмо ли, браћо, дужни тако плакати и ми о својој небесној отаџбини? Ие налагимо ли се и ми у земљи туђој, у тешкоме ропству са својим мислима? Ко вара и краде, живи блудно и разуздано, сије непријатељстео и злобу међу ближ. њима својим, није милостив према сиромасима, предаје се гњеву, мржњи и зависти, заборавља Бога и душу своју, и за гријехе не каје се, тај се налази у тешком