Istočnik

Стр. 44

источник

Вр. 3

А колико непријатеља има и сваки из нас на путу к небесној отаџбини? Ко су ти неиријатељи? Наше грјешно тјело, разуздани свијет, љути демони. И како су опасни онн за душу хришћанску, која је и нама и Богу милија од свих градова земаљских! Грјешно тјело наше као да нам овда-онда овако говори: „оетавите чисти асивот, и наслађавајте се гријехом." И његове грјешне страети, узмућујући душевни мир хришћанина, доводе га често до гријеха и грешнога живота, — и душа хришћанска, лишена благодати и радоети небесне, остаје поруганом, заробљеницом грјешнога тијела. Свијет, коју у злу лежи, кроз људе распуштене и зле, кад-што као да овако говори : „склањајте и наговарајте хришћане к безбожности и пороцима, обмањивајте их и заварајте радостима грјешним и Богу противвима, страшите их гоњењима и угњетавањима удаљавајте их од Бога." И много људи гине од свијета распуштенога, љути демони без престанка иду и тежи за тим, да погубе душе хришћанске, да их уводе у гријех, увуку у најкрајњи пакао на муку вјечну. И ти непријатељи наши, као лавови ричући, љући од свих звјерова, ходе у овом свијету и траже кога да прождеру (1. Петр. 5, 8). И многи, преварени ђаволом заборављају свога Христа и гину од искушења ђаволских. Дш,н как\"/Н1Ж/!\ шкаАННад! Окајаном, т. ј. крвницом ћерком Вавилона назива св. пророк незнабожачку вјеру Вавилоњана с њиховом брзбожношћу и безакоњима. По овом баш, велим, безбожна земља вавилонска заиста бјеше терет големи за заробљене Јудејце, и Јудејци јако желише да се врате у своју отаџбину. Дш,и кдку -иижа адкданнал, к/1ажен г к иже ишт г к, п разк'пт г к /иладенцм гкоа и> кл<менк! Овим ријечима предсказује св. пророк пад и пропаст самога Вавилона. 11 заисга, по Божјем одређењу, Персиски цар Кир завојшти на Вавилон и освоји га и с Вавилоњанима поступаше с таквом жестпном, да је и саму њихову дјецу заиовједио да разбијају о камење. Тада и заробљени Јудејци добише слободу да се врате у евоју отаџбину. — Ни смо ли и ми, браћо, дужни на сваки начин старати се о ослобођењу из свога убитачнога ропства грјеховнога? Ми Хришћани имамо Господа, Цара свемогућега, који побјеђује сваки гријех, сваку силу и власт ђаволску. Тврдо вјерујући у Господа свога и уздајући се у велику милост Његову и помоћ и ми емо дужни сви говорити заједно са св. пророком: кћери и синови, — крвници — грјешно тијело наше, у злу лежећи свијете, зли демони! Благо ономе, ко узме дјецу вашу — гријехе и безакоња, — и разбије о камен, т. ј. ко их разбије тврдом вЈером у Господа Спаситеља, смиреном молитвом пред Нзим, покајањем и добрим дјелима. Дакле, уздајући се у велику милост и помоћ Господа свемогућега, који увијек прима наше молитве и покајање, сјећајмо се свагда своје отаџбине небесне и тежимо свакојако да је постигнемо. И ако икада, то особито сада, кад нам се приближују дани св. великог поста, побринимо се о ослобођењу из ропства грјеховнога и убитачнога св. вјером у Бога, молитвом и постом, покајањем и добрим дјелима. Св. црква, да би нас побудила искреном покајању о гријесима и поправљању живота нам грјешног, у данашњем Јеванђељу показује нам примјер срдачнога покајања у блудном сину. Блудни син, узевши од оца свога дио имања, који му припадаше, отиђе у земљу туђу и даљну. гдје се предаде разним безакоњима^ постаде робом гријеха и ђавола. Но гле, сазнавши сву погибао живота грјешнога и дошавши себи, с пуним покајањем иде к оцу свом и говори му: оче, сагријегпих небу и теби, ивећ нијесам достојан назвати се син твој. (Лук. 15, 19.). Оставимо и ми своја безакоња и обратимо се Оцу свом небесном