Istočnik

Стр. 60

Вр. 4

обливањем" Прозелита: на име код Јесеја свагдашше прање није ништа друго било, него спољашње прање, пронисано законом, које нпкако није било предмет вјерског опомињања Претечина; обливање пак Прозелита било је само знак утјеловљења поганика јудејској општини. Крштење Јованово напротив била је слмка унутрашњег очишћења> очишћења срца и душе, без чега се царство Божје није могло ни основати, ни у срца примити. Нема сумње, да је добио пророк ово крштење озго при позиву на службу; оно је дошло од Вога и бијаше обавезно за свакога, који у праведносги очекиваше долазак Месије. Исповиједање гријехова прије и при самом крштењу, које Јован захтијеваше, није било Јудејима сасвим необично. Закон заповиједаше, да се оно прн извјесним приликама има сматрати свечаном дужношћу0 великом празнику помирења натоварио је, како је познато, првосвештеник, у пме народа главу једнога јарца свима гријесима Израи.љевим 1 ). Мојсије и пророци у ватреној ревности својој за спас народа ношаху пред лицем Божјим терет грпјеха народнога; а Јоиљ довикује свештеницима: Плачите на степенпма жртвеника о гријеснма народним ('2, 17). Утврђено увјерење у свпјести Јудеја било је, а трагове тога можемо наћи у Филона и у списима равина, да покајање скопчано са исповијеђу гријехова доноси од Бога благослов и претходи доласку Месијину. Док су у ово вријеме Фарисеји једино о својој праведности са _ њали, а Јесејци лупали главу једино о законом прописаном прању, обоји пак заборавише на закон о покајању — свети Јован потсјећа народ на тај закон, и појављује нам се у свему као човјек, који не иде за заблудама својих савременшса, и остаје вјеран пророчком надахнућу као носилац Божјег Духа. 1) Ш. Мојо. 16, 21. (Наставиће се.)

Ексхортација у недјељу „Блудног сина". (Лук. 15, 11—32). Говорио Димитрије Димитријевић, богослов IV. год. пред слушаоцима српско-православнс богословије у Рељеву. Драга браћо! У данашњем св. Јеванђељу^износи нам се стање грјеганика, начин исповједи и кајања, и величина радости Бозкје и милости према грјешнику, који се искрено каје и обраћа на пут спасења. Ћ Неки човјек имађашс два сина и . Овдје се под човјеком разумије сам Бог Отац. Синови престављају праведника и грјешника. Старији преставља нраведника,