Istočnik

Стр. 88 ИСТОЧНИК Вр. 5

Како је ово за нашу цркву јзелатнвно мален добитак ирема огромним губицима, које је она иретрпјела у току ових двјеста и више година, ипак је он веома значајан, јер у њему можемо гледати звијезду иреходницу, која нам навјегаћује освитак љепшега дана. Догађај ова] може повући за собом и друге,те нам ова велика радост може постати још и већа. Село Сантово, у којем је овај прелаз обављен, лежи у БачБодрошкој жупанији на сјеверо-западној страни од Сомбора, удаљен од овога на два и по часа колског пута. Већ је трећа година настуиила, од како се међу Шокцима становницима овога села појавио јаки покрет, да се саједине са православном цртсвом. И побиједившп све препоне и тешкоће — жеља им се најзад остварила — они се повратише вјери православној, вјери својих прадједова, те се данас диче и поносе што се могу називати: православним Србима. Пречасна епархијска консисторија бачка, на поднесену молбу становника села Сантова, да се прнме у крило свете праввславне цркве пошто се увјерила, да су дотични у сваком погледу за доста учинили прописима државних закона о иступању из једне и прелазу у другу вјероисповијест, повјерила је цијелу ову ствар протопрезвитеру сомборском високопречасном госп. Љубомиру Купусаревићу и конзисторијалном биљежнику пречасном госп. синђелу Георгију Видицком. Оба ова изасланика претходно су се ставили у споразум са старјешинама, који су овај покрет произвели, и по томе су одредили за извршење прелаза 28. фебруар, т. ј. недјељу сиропосну. Реченога дана рано у јутру кренули су се из Сомбора поменути коизисторијални изасланици и остало свештенство у пратти силнога народа из мјеста и околине у Сантово. Око '/,9 часова приспјели су тамо, гдје их је на крају села дочекало до осамдесет лијепо окићених коњаника и допратило их до у средину села. У повећим растајањима била су на улицама подигнута и зеленилом украшена три славолука. Прелаз је обављен у пространом и лијепом дворигату Јакова Проданова одушевљена поборника св. православља. На горњој страни дворишта према истоку подигнута је била сјеница под којом је на узвишењу било све, што је потребно за служење свете литургије. За оне, који су прелазили, било је загра^ено засебно мјесто пред престолом. Иза престола су етајали појци, а остали многобројни народ намјестио се са обје стране сјенице, по крововима сусједних кућа и других стаја, по дрвећу и камарама од сламе и кукурузовине. Гостију је било са разних страна, али понајвише из Сомбора и из околних мјеста, као: Ст. Стапара, Сивца, Риђине, Станишића, Лалића, даље из Новог Сада, Суботице, Баје, Вуковара, Мухача, Кишфалубе, Бана н т. д.