Istočnik

Бр. 13

ИСТ0Ч1ТИК

Стр. 197

ваљујеш ријечи преко зуби, онагсо гњеван, грозан за све... 0, како срце пуца, кад само са стране погледаш твоју несрећну породицу, а што она у тај час осјећа?... Брате мој! иријатељу мој! зар у теби нема ни искре сажаљења према биједној жени, према несрећној дјеци? Нема! Ја знам увјерен сам, да их и ти у души жалиш, али ето несреће: не можеш собом владати ... није ли тако ? „Шта да радим," говориш ти; ето ће Бог дати — оставићу пиће -—- поправпћу се, радићу — биће боље." Ах, кад би тако заиста било н на ствари, а не само на ријечи! Али кад ће то бити. Сваког дана ти си све слабији и слабији, све дубље западаш у то блато, а дани пролазе — пази: да не би касно било!... Бог је милостив, велиш ти; но знај брате, да је Он и праведан; Он је милостив према ономс, који је сам милостив према другима, а ти не жалиш ни своје душе, а и дјецу убнјаш; суди сам, да ли ће она бити добри Хришћани, да ли ће те она поштовати, као што треба да се родитељ пошгује, да ли ће бити она добри господари, кад ти сам о томе и не мислиш, не учиш их, кад онн виде у теби само зло?... А што, ако и онн буду исто тако несрећни, као и ти? Г1а како да Бог буде теби милостив? —• Погледај ти на добре људе: и они те се клоне. Ко ће да се дружи с тобом? Само такови, какав си и ти, несрећници; а људи добри, поштени, гледаће у тебе, као у овцу, коју треба излучити из стада, да не ошуга других оваца. А кзко тек себе, своје тијело, своју душу губиш! Погледај се, тсакав си постао? Рдје је твоја снага? Рдје ти је челик — здравље? Све те боли, глава ти је као у магли, на јело н не мислиш ... И све се то свршује тнјем, или да полудиш, или да прије времена Богу душу предаш, а старица мати, ако дочека ту несрећу, а жена и дјеца — идите сви по свијету! II још је добро, ако је Господу угодно, да свршиш као човјек Хришћанин; него — Боже ослободи — ако умреш без покајања, тамо гдјегод за чијим плотом или гдјегод у јарузи, или најпослије у драгој ти крчми. .. И отићи ће твоја грјешна душа у муку вјечну, јер за њу нема мјеста у царству небесном: иијанице, речено је у св. Иисму, не Ке наслиједиши царства Божјега! И мучећи се у аду на вијеке вијекова! Зар ти желишто?... О, заиста не! Ја сам увјерен, да је душа твоја страдала, да се измучила од несретне твоје слабости ... Е на шга онда? ИИта треба радити? — Нијесам задовољан са собом — то је моја несрећа! И желим да се отресем, ал' не могу: вуче ме да пијем ... Тако ј овориш ти. И истину говориш; сам јо Господ рекао: ко чини гријех,. тај је роб гријеха. Тако, брате мој. ми не можемо с нашим силама изаћи на крај с гријехом; али, како то, да заборављамо, да ми имамо свемогућега по-