Istočnik

Стр. 262

ИСТОЧНИК

Бр. 1 7

чистотом истине у Христу Исусу, Господу нашем, кому нека је слава и држава на вијеки вијекова, амин.

Проповједништво код нас у Далмацији 1899. год. Прегдеда и оцјењује Јован Шарић, свештеник. Када говоримо о проповједништву, тада уједно говоримо и о духовној литератури. Када тако говоримо, онда нам није могуће о томе само на просто говорити, а да се не упитамо: има ли коју корист духовна књижевност проповједништвом, те онда уједно и периодичка духовна литература? Ако критичкЕ* проучимо суштину тијех питања, налазимо их, да су та питања одвише естензивна, те онда и различита. Но, како је духовна књижевност значајан чинилац у народноме животу, чини нам се да би требало духовној литератури дати већу одре^еност, т. ј. већу почаст, и то као особитој врсти литералне производње, у колико она у себи укључује важну задаћу религијознонравствеНога живота Хришћана. Када смо у стању, и ако смо, оцијенити и изрећи суд: да духовна књижевност, о којој водимо ријеч, има у виду и за главну подлогу религијозно-нравствени живот Хришћана, с чим смо потпуно сагласни, но у исто доба не можемо неопазити, да, ако се обазремо на понеко новинарство, видимо у истоме више задовољавајућу страну у другијем цнљевима, више и чешће мање потребним, док други могу бити искључиво доведени са односима потребних циљева, а кроз то задовољити потребу чисто религијозне природе. Обзирући се на такову суштнну ствари, није искључена могућност да се понекад могу одобрити начини уредницима религијознога новинарства, и датиим мјеста радовима, извјесним и без околишења, када су им у снази промишљености, односећи се на религијозно-нравствени живот, на промишљеност човјечности, на разлагање чисте науке, на утјецај морала на народни живот, на побуд дужности, пажњу, те онда и на правилан одношај и т. д Наравно, и баш не ћемо одрећи, да се и у другијем чланцима не може износити материјал односно тога, или и, откривати могућност тијех и другијех религијозно-нравствених питања. Искључиво по томе, и баш за то, дајемо веће значење питањима првога реда, т. ј. чланцима код нас тако званим: религијозно-нравственога садржаја. Каква је, и да ли је богата периодична литература са чланцима таковога рода? На то иитање, на жалост, не можемо у опште одго-