Istočnik

Бр. 22

Стр. 359

им један дио од родова предаду, они их нападају, туку, и отјерају их празних руку. Син домакинов је сам Р1сус. Он је неизмјерно виши од иророка. Његов је назив јединствен, његово ираво неограничено и савршено. Он долази тихо и скромно, без друге какве сјајне круне осим круне Божанства увијеног у љубав; али Он ће најгоре ироћи, бациће Га из винограда и убиће Га, слично онима, који су Му иретходили, и које су ГОНИЛИ II мучили. Тешко се невјерним и злим виноградарима! Тешко се грјешној јерархији! Јер они прогањају и убијају оне, које Бог шаље, јер они не штеде ии самог Снна Божјег —- Божја ће их освета постићи. Царство ће бити предано другом управитељу. Од Јудеја прећи ће на незнабошце. Изабрани народ постаће невал.ао народ, а дотле напуштени народи иостаће изабрани народ. ТПто се тиче Сина, одбацивање његово од стране грјешних првака јудејских биће почетак његовог прослављења. Он ће бити угаони камен у новој згради. Људп. који бијаху наручени да зидају, одбацише Га; али Бог је ту да дјело сврши, а то чудесно дјело задивнће цио свијет. Непријатељи Исусови не ће га моћи сатрти, прије ће они самн бити сатрвени. Кад суђење почне, пашће овај исти камен на њих, и сатрће их. Ово опомињање на невјеровање и злочине власника у односу према пророцима па и самом Сину Божјем, ова пророчанска пријетња са Божјом осветом, ово одбацивање (које бијаше близу), своме позиву невјерне јерархије, пропаст свих противника Исусових •—■ ови строги укори повећаше огорчење свештеника и књижника. Нзихово бјеснило изби на иовршину. У овом тренутку хтједоше они ухватити Исуса, али Га је народ бранио, а власници дрхташе пред масом. Они се удалише и домишљаху се новим лукавствима. По сваку цијену они хтједоше окривити Исуса пред римском власти. Пође ли им за руком, да Спасите,*,а означе као опасна бунтовника, који буни народ, то ће они тада испред себе истурити римског намјесника, који се не ће устезати да казнп свакога, који се диже протпву државних права. Ова сплетка би лијепо и брзо удешена, Поглаварп сами не показују се • они шиљу неколико својих ученика напријед; пзабраше више Фарисеја и Иродоваца. Први бијаху живе присталице народне независпости, а други, присталице породице Иродове, клањали су се као и она господарењу царском. Ове двије странке, које су се иначе међусобпо препирале радише у споразуму сада, кад се требало борити противу Исуса и упропастити Га. Политика је пуна такових савеза.