Istočnik

Бр. 22

ИСТОЧТТИК

Стр. 365

У вријеме Никејског васељенског сабора био је у употреби календар, што га је сачинио 46. год. Јулије Цезар помоћу Соригенеса, и њега је саоор узео за сснову свога наређења. По јулијанском календару има у години 365 и у 4 дана, те за то свака четврта година има 366 дана. Али је доцније доказано, да је сунчана година нешто краћа, него што вели јулијански календар. Тако је прољетња еквинокција, која је у вријеме Никејског сабора пала на 21. март 1582. године, кад је папа Григорије календар исправљао, за 10 дана прије наступила, дакле 11. марта. По томе т. зв. тропска година ве би била од 365 дана, 6 сати, него 365 дана, 5 сати 48 минута и 46.17 секунада. Ушљед те разлике је јулијанска година сваких 129 година исказивала 1 дан више, т. ј. од тих 11 минута и 14 секунада за 129 година постао је један дан, те за то прољетња еквинокција послије сваких 129 годипа пада са једним даном раније прије 21. марта. Никејски сабор је ријешио и то, да александријски патријарх, налазећи се у мјесту, гдје се највећма његовало звјездарство, има сваке године установити кад пада Пасха и онда то, за времена, објавити цијелој цркви. Но како се та наредба није дала баш лако изводити због оскудице у комуникационим средствима, то покушаше учењаци, да на^у какав год начин, па да помоћу њега могу израчунати дан Пасхе за више година унапријед, те се тако не ће морати чекати на вијести александријског патријарха. Тако калуђер Анијан, за времена цара Аркадија (395—408) прона^е циклус, који се и данас у нашој цркви употребљује, и који је преудесио неки Викторије из Аквитаније, те се такав употребљује у римској цркви од 557 године. Том циклусу је основ ово: Још је чувени атински звјездар Метон 439. год. прије Христа опазио, да се мијене мјесеца послије сваких 19 година у истом реду понављају, или ако когод кроз 19 година биљежи мијене мјесечеве т. ј. кога дана у мјесецу пада пун мјесец, нов мјесец и т. д. видјеће, да ће послије 19 година мјесечеве мијене пасти на исте дане. Тај круг од 19 година, зове се мјесечев круг, Метонов круг, златан број 1 ). Даље је доказано и то, да недјељни дани послије 28 година падају у исте дане у мјесецу; или ако когод кроз 28 година биљежи на пр. кога дана у мјеоецу пада недјеља у току године, тај ће се ред послије 28 година поновити. Овај круг од 28 година зове се сунчани круг. Анијан је, а послије њега и Викторије, број мјесечевог круга и сунчаног круга помножио и добио 532 год.,

*) Најлакше се мозке изнаћи, ако се упитној години дода 1 и цијела свота подијели са 19; осташак јо златни број; ако нема остатка онда је 19.