Istočnik

Бр. 1 и 2 ИСТОЧНИК Стр. 13

с миром!" и он благослови трговца. Кад би у вече тога дана, трговац посла по свештеника и рече му: „Баћушка, сад се ја стидим своје глупости. Данас сам тако пазарио, као никада!" Немој осуђивати својих свештеника Не осу^ујте, говори Господ, и нећете бити осуђени. Слугпао сам од многих: „Тешко мени! Еако ћу се спасги? Постити не могу, спавати — исто тако; бити дјевствеником, нисам у стању, оставити свијет и отићи у пустишу, немам снаге, милостињу дијелити — немам од чега — не знам, како се могу спасти! . . . Такову човјеку одговарам : < прости, па ће се и теби опростити; не осуђуј, па нећеш бити осуЈјен; — ето, како се можеш спасти. Ако си сиромах, ако твоје тијело није у стању да поднесе труде: ти не осуђуј, па да својима очима и видиш ма кога да гријеши — ево ти средства за спасење! Једини је Вог судија свију, Он ће свакому дати по дјелима његовима. А ко пресуђује ту |је гријехе, тај је — иротивник самога Христа, он се и иазива антихристом, јер присваја себи суд Христов. Кад видиш брата да гријеши, ти ипак не знаш, како ће он провести остали дио живота свога Разбојник, који је био са Христом распет, бјеше убијца, а Јуда ученик и апостол Христов, а уз то један од најближих његових уче ника, и за врло кратко вријеме каква се породила с њиме промјена! Разбојник је ушао у царство Вожје, а ученик — у погибао . • . . За то не треба гсуЈјивати човјека, ма како да је грјешан: он је твој брат, и откуда ти знаш, јесу ли његова дјела добра или зла ? Често се догађало, да су многи гријешили јавно, а приљежно су се кајали тајно; и ми смо гледали, како су они гријешили, али нисмо видјели, како су се кајали и Богу обраћали; и тако, ми их осуђујемо као грјешнике, а Бог их оправдава као праведнике. Зато вас молим, браћо, немојте никога осуђивати! А нарочито немојте осу^ивати свештенике Божје због њихових јавних или тајних гријехова, за које можда знаш и чујеш ; не усуђуј се говорити: „Он је грјешан, —- или можда: он није моје странке, није народан човјек, — па приступа да служи службу и свршује тајне, и зато не силази благодатни дар светога Духа", ништа слична не усуђуј се ни помислити. Свештеникје Божји сам судија и испитује тајне срца. Знај, да је свештенпк у сваком случају пред Богом већи од тебе; и подноси суд Судији праведному. Ако свештеник и сагријеши у чему год, то је он сагријешио против заповиједи Вожјих, а ти ниси ни судија ни истражитељ ту^их дјела. Знај своју мјеру и свој чин. Рећи ћеш: зар и сам свегптеник не подлежи црквеному суду и канонима? — Заиста подлежи, али не спада на тебе да шу ти судиш