Istočnik

Стр. 17

испада. Па кад се Бог за птице небеске и власи нагае брине и стара, колшсо се мора вшпе бринути за живот човјечјп, кад из љубави ирема нама није поштедио пи свога јединороднога Сина, него Га је за нагае спасење на жртву ттринио. Свештеник се при томе не мора служити дугим говором, особито ако је болесник јако слаб. Нека говори кратко, јасно и разумљиво према умном, друштвеном и религиозном стању болесиитсову, а и стању саме болести. Много пута на болесника много више утиче згодно изабрана реченица из св. Писма или из поучења св. отаца, него сво проповједање свегптениково. Свештеник је дужан увијек читати св. Ппсмо, али за овакове случајеве најбоље би било научити на памет реченице, које говоре о утјехи болесничкој или служе за побуђење истинитог кајања, што би се њима могао увијек лако послужити, а и на самог болесника вигае би утјецао живом ријечју, иего читањем. Такове су реченице: „Тако био ја жив, говори Господ, Господ, није ми мнло да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и да буде жив". (Јов. ХХХП1. 11). „Јер Богу тако омиље свијет да је и Сина својега јединороднога дао, да ни један, који Га вјерује, не погине, него да има живот вјечни". (Јов. Ш. 16.) „Ако речемо, да гријеха немамо, себе варамо и истине нема у нама. Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан, да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде". (Јов. I. 8—9). „Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан" (Јов. VI. 54). „Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека чнтају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Госиод, и ако је гријех учинио, опростиће му се." (Јаков V. 14—15). Јога доста има таковијех згоднијех мјеста 1 ). Главна сврха поха^ању болесника састоји се у томе, да их утјешимо н склонимо на покајање, ради достојног примања тајне јелоосвећења и причешћа. Болесници су разног рода, разне добе живота, разне умне развијености, разног знања и осјећања, разног стања и положаја, а и у разним болестима, с тога мора свегатеник имати особити начин поступања са болесницима, да му труд не буде залудан. Код жена, које су већ по природи њежније, осјетљивнје и одликују се већом магатом треба утјецати на срце, код људи пак више на разум. Дјеци нека напомиње велику љубав Спаситељеву према њима, и упозна их са главним основима вјере, пријеко нужним за спасење. Младежи и одраслим

1 ) Види „О дужностима парохијских своштеника", стр. 68.