Istočnik

Бр. 3

ИСТОЧНИК

Стр. 37

Припрема и образовање позванијех у духовни сталеЉ. — Лекције из пастирског богословља. — Алекс. Јокановнћ. [Рељево.] I. Добар пастир у смнслу Хрнстовијех ријечи не може се родитн, него се може само васпитаи>ем и припремом одгојити. Из овога излази, да сви они, кеји су позванп у свештенички сталеж, морају се претходно за овај узвишени позив више години пажљиво приправљати и савјесно васнитати. Неопходну потребу спреме за овај позив захтјева с једне стране сама узвишеност, а с друге опет тешкоћа пастирске службе. Истину ову поскједочио нам је својим примјером Христос Спаситељ, кад се је сам у пустињи 40 дана приправљао за ову службу постом и молитвом. За тим, кад је своје апостоле и ученике на особити начин 1 ) преко три годипе поучавао и вјежбао у пастирској служби 2 ). Свети апостоли, поступајући у свему по примјеру свога божанског учитеља, старали су се одмах у почетку за приправљ.иве н васпитање својих прејемника. Онп су обично одређивали и постављали за енископе и презвитере оне, који су дуље времена живјели под њиховијем надзором, цркви безпријекорно служили и вјежбали се из ране младости у хришћанској науци 8 ). Св. апостол Павле, водећи особиту бригу, да се когод недостојан, без позива и претходне спреме, не би попео на степен презвитерски, излаже у пастнрскијем посланицама Тимотеју и Титу тачау слику, која се безусловно захтијева од једнога кандидата за свештеничко достојанство 4 ). Сходно примјеру самога Христа Спаситеља и његовијех апостола, црква је увијек слиједила. Она се од најстаријих времена старала за религијозно-морално васпитање свију чланова у оиће, те је у ту сврху п подизала вјеЈ)ске школв , као у Александрнји, Антиохији, Ефесу, Едеси и по другијем мјестима 5 ). А за приправљање и образовање свештеничких кандидата подизала је нарочите богословскв школв, сјеменишта или семипарије у манастирима или при епископским катедрама 6 ). У овијем богословскијем школама црква је васпитавала самог ) Марко: 4, 34; Јован: гл. 15—17; дјела апосшолска: 1, 3. 2 ) Види: „Ра^гбко ћо§ч)81оу]је", $и$1гс г § 14, стр. 12 3 ) Биди: „Ра81ога1-'1ћео1о^1е кк уоп А. Кгскег } § 12, 8. 18; 11. иосл. Тимотеју 3, 15. 4 ) Тимотеју посланица прва, глава 3; Титу, глава 1. и т. д. *) Ирииеј у евом? дјелу „еХеух°?> ТУ)5 фе01)бо)71)[ХО'Ј уушаесо^" свједочп, да је основао школу еФеску још св. Јован богослов (2, 22), а за александријску школу блаж. Јероним држи, да ју је основао св. евангелист Марко, и да је био први учитељ на истој. (Са1;а1о§. с. 36;. О овоме види: Ако§\ РаЈтоЈо^е 8. 125. А1ехап<1гтшсћв Ка1;есће1еп8сћи1е и . Испореди „Црквено право и , др. Милаш, стр. 234. 6 ) Биди: „Црквено нраво" др. Милаша §. 57, стр. 235.