Istočnik

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 131

правом смислу, то је, што и они, слично старим грчким лиричарима и пјесницима, не састављају само текст пјесме, него уз ријечи проналазе и складну музичку пратњу и мелодију; — отуда се и зову мелоди. П. Дио. Музика у православној цркви. Постанак и извори хришЛаиске црквене музике. По теорији и штилу, употреби, а и мелодији, музика првобитне цркве стојала је у нераздјељивој вези са музиком до хришћанске старине. Колнко је елемеита ушло у њен састав из јудејске и грчке музпке, не може се рећи. У почетку у хришћанству није било потпуног раздвоја са старом јудејском црквом; ученици су се Христови редовно скупљали ;у храм на молитзу (Дјела ап. 2, 46; 3, 1; 5, 21, Лука 24, 53). Њнхово богослужеље врпшло се готово по обреду богослужоша у синагогама. које је сам Христос често посјећивао и у њима у г п10. Чиподејство синагоге измијењено је било у хришћанству уведењем јевхаристичне службе, молитве господње, формулама крштења, миропомазања и новим учењем и даровима. Хришћани из Јудеја не могаху заборавити узвишене облике богослужења својих отаца, чуваху суботу н строго су се у свему придржавали Мојсијева обреда; отуда се тумачи рани појав антифонског појања у старој хришћанској цркви по примјеру антифонског појања псалама. У апостолско вријеме је миого јудејских обреда ушло у хришћанство. Откуда да се баш из јудејског богослужења доста елемента узело у хришћанско појање, не треба доказивати. то је јасно из самог постанка хришћанске заједнице. А што се хришћанство више ширило међу језичницима, улазило је све више елемента из грчке и римске музике у црквену музику и пјеније 1 ). 0 постанку црквенога појања у хришћанству дијеле се мишљења, те различито узимају изворе, из којих је постало црквено појање. Некоји увјеравају, да је хришћанство из јудејства примило у нашљеђе његово појаг&е; доказ би за то била силна употреба Псалтира и старих црквених обреда у првобитној цркви хришћанској из Јудеја. Други, управл.ајући пажњу на одвратност првих хришћана од свега, што је било јудејско и језичничко, мисле, да се хришћанско пјеније у првој цркви развило сасвим оригинално, ново, — да је хришћанско пјеније продукт народног духа, право, народно, хришћанско пјеније 2 ). Најпрпродније, те према томе и највјероватиије је, да су хришћани из најближе околине, из које су се развили, уносили много

'.1 Христашнское чтенге. 1898. св. 10 стр. 455. 2 ) К)е.че\УЈМег: Оезс1пс1ие Дег еигореЈзсћ — аћецсПашИзсћеп Ми81к. р. 2.