Istočnik

Стр. 176

ИСТОЧНИК

Бр. 11

Управа српско-православне митрополије Зворничко-тузлаиске. Број 469. ех. 1900. 1—3. Едикт. На молбу Смил.е Митића, рођене Вујовићеве, тежакиње из Амајлија, кс>тара бијељинског да се са законитим својим супругом, Гавром Митићем, шавцем, родом из Солуиа, због злобног напуштања супруге п дјеце брачно разведе, позива се отсутни Гавро Митић, да се у року од три мјесеца, рачунајући од дана овог едикта, овој митрополитској управи као духовном суду лично пријави, или мјесто својег становања означи и себи застушшка постави, јер ће се у противном брачни процес дозволити и отсутиом Гаври службено заступпик поставити и са истим по стању списа и доказа брачни процес продужити и коначно ријешити. У Д. Тузли, 1./14. јуна 1900. Управа српско православне митрополије Зворничко-тузланске. Управа српско-православне мптрополпје Зиорничко-тузланске. Број 477. ех. 1900. 1—3 Едикт. На молбу Јове Ђурића те;кака из Амајлија, котара бије.љинског, да се са законитом својом супругом, Тонком рођеном Кунешевића, тежакињом из Којчиноваца, котара бнјељинског сада негдје у краљевини Србији настањеној, због злобиог напуштања и прељубе брачно разведе, — позива се отсутна 1'омка Ђурић, рођеиа Кунешевић, да се у року од три мјесеца, рачуиајући од дана овога едикта, овој митрополијској управи као надлежном духовном суду лично пријави и обрану преузме, или да писмено означи мјесто својег боравка и да себи заступника постави, јер ће се у противном, брачни процез дозволити, а њојзи службено заступнпк поставити и са истим парница спровести те брачни процес по стању списа и прибављених доказа коначно ријешити. У Д. Тузли, 1./14. јуна. 1900. Управа српско-православне митрополије Зворничко тузланске. „Источник" излази два пута и то полошшом и крајем мјесеца. Цијева је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне; за стране земље на цијелу годину 5 фор. пли 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних школа и ђацама даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље администрацији лисга у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају. Прва ерпека штампарија Риете Ј. Савића и друга у Сарајеву.