Istočnik

Стр. 198

Бр. 13

оци и учитељи цркве 2 ), па и најновији тумачи. 3 ) Цгајељ такове измишљотине садукејске била је та, да, исмејавши учење о васкрсу умрлих преставе га уједно као таково, које је апсолутно немогуће, и које се ни најмање не слаже са потребама и захтјевима закона о левиратском браку. Да би ово јаче и силније преставили они су, без сваке сумње, и хипербелисали број браће, који се са својом снахом женише. „Зашто не рекоше Садукеји — пита св. Златоуст -—- да је она жена имала два или три мужа, већ набројаше јој седморицу ? Но они то с тога учинише, што мислише, да ће тиме јаче, очигледније исмијати васкрс умрлих" 4 ). Или, по Јефт. Зигабену, „учинише то с тога, како би или се питање њихово што теже показало"). Суштина и смисао питања садукејског може се тачно у ово неколико ријечи изразити: „ У Мојсијевим књигама не само да нема никаковијех доказа о васкрсу умрлих, но баш на против изложени у њима закон о ливиратском браку противуречи учењу о том васкрсу. У самој ствари, ако умрли васкршавају, то жена која је до смртн своје седам мужева имала, по васкрсу припадаће или свима њима, или ни једноме. Ово пак, и у једном и другом случају, непристојно је и бесмислица. Тако непристојан закон богодухновени Мојсеј није могао дати. Конзеквенција је тога онда та, да се согласно књигама Мојсијевим, учење о васкрсу умрлих мора безусловно одбацити. У чему се пак састоји искључивост питања садукејског односно Спаситеља, —- на то тумачи разнолико одговарају. По мишљењу неких, питачи нијесу имали никаквих злобних намјера и цнјељи прогив самога Господа. Жеља им је само била, да га ставе у тежак и мучан положај, те, користивши се тиме, да исмију и изобличе учење о васкрсу мртвих, учење, које су заступали и бранили и њихови противници фарисеји са којима су они од увијек жестоку борбу водили, и с њима се вјечито око тога питања препирали 3 Х Други напротив држе, да је цијељ и намјера Садукеја била посве лукава и злобна, као и самих Фарисеја и иродоваца, јер су и садукеји тежили да униште Господ.ч, те у тој намјери договорили се претходно са Фарисејима и Иродовцима, и једној цијељи с њима грели. По тумачењу опет позннјих тумача, Садукеји су хтјели да Христа наведу, да се придружн њима, да Себе или очито

') Вефи.лакт .1, - . Благов-[;отн. Кнван, 1855. 2. I. с. '275. Вл. Јереоннм вели; ТигрИисИпет 1а1ш1ае аррошт!;, и4 гевигесНоша <1епе^еп1 уегЦа1ет. Оотт. т МаЦћ., 1« Орр. е(1. 186-1. 1от. 7. ра^. 54.

Хап$е: Тћео1.-1штП. ВЉеЈлуегк <1. N. Тезк. АиД. 3. 18<58. 4от. 1. с. 3"27; КеИ\ Сотт. ић. <1. Е у. с1. МаЉ. 1Је1р21ЈЈ. 1877. 8. 439; 8сћаш. 8. 45С.

8) 'ЕрцХу. Мат, Е \ауу. стр. 733; русск иерев. стр. 206.

4 ) Толков. Еваг. отч. Мат- пер. с греч. ШевтЈ, 1886, стр. 330; ср. 2ат;е: стр. 327. 6 ) Окћашеп. 1. 8. 314; Фаррарч,: Жизнб 1исуеа Христа, иерев. Лоиухина, СИетерсоург, 1885 г. стр. 351; Христ. чт. 1830. г. 1. стр. 285.