Istočnik

Стр. 234

источник

Бр. 15

од свега срца за своју болест иреци: „Господе! ти знаш боље од мене што је мени корисније, Ти си ми послао болест, то значи — тако треба да буде, и слава ти, Господе, што си удостојио мене грјешника да ма најмање трпим за евоје гријехе!" Реци тако и вјеруј, брате мој, теби ће одмах бити лакше: твоје ће се срце загријати надом на милосрђе Божје и душа ће твоја осјетити, да је она и тај час на рукама Оца небеснога. Тако се осјећао и преподобни Пимен многострадални.

Дописи. Са овогодишњег пута по епархијп Његовог Впсокопреосвештепства господина херцеговачко-захумског АЕ. и Митроиолита Серафпјиа. У Љубушком, 21. маја 1900. ("рпско-православна општина црквена овдашња, чим је обавијештена о даласку господина Митрополита Серафима, држала је еједницу, и ријешила да га најсвечаније дочека и угости 17. маја Нзегово Високопреоевештенство је у пратњи консистор. савјетника преч. госп. П. Поповића кренуло из Мостара у 9 сати пр. подне у фијакеру преко Броћња за Љубушки. Управо у подне приспјело је у Читлук. Ту су Срби сел.ани из Граца, парохије раштанске, дочекали госп. Митрополита. 3 сата од ЈБубушког сусрели су Га на фијакерима: изаеланици кот. уреда, српско православна општина и најодличнији Срби грађани. Ту је Бзегово Високопреосвештенство поздравио испред свега народа српског и српске општине заслужни предсједник срп. прав. општине и честити Србин г. Лука Гњато. Госп. Гњато је у свом кратком али врло родољубивом говору испоредио живот и рад Митрополита Серафима у прошлости и садашњости са животом и радом, подвизима и патњама св. апоетола, на које се Серафим вазда угдедао. Послије одмора и ручка, који је приредила срп. општина, Г. Митрополит је, испраћен од сељака, који ту бјеху изишли, са свом пратњом кренуо у ЈБубушки, и приспио у варош око 3 сата по подне. На путу од Читлук* до вароши пратиоци су пјевали и пушкарали. На уласку у варош, код т. з. „Мостарских врата" дочекала је Митрополита множина народа без раздике вјере, и одатле се полако у колима, пошто је народ поздравио и благословио, кренуо уз пратњу васколиког народа, звоњење звона и пуцање из прангија, к српсЕШЈ православној цркви. Све српске куће бијаху окићене српским тробојкама. Капија црквена бјеше окићена зеленилом цвијећем и барјацима, а тако и сва црква, звоник и парохијски дом, гдјеје и стан г. Митрополиту био уређен од општине. Пред капијом су, осим многог побожног народа, причекали г. Митрополита у најљепшем реду: мјс :сни иарох, српска православна пјевачка дружина, младеж из народне основне школе са својим учнтељима. Ту је нспред цркве и свега народа поздравио Митрополита мјесни парох, Р. Терзић, са подужим и лијепим говором. У свом говору Терзић је изјавио радост своју и пастве своје због посјете владичине и нагласио је са сигурношћу, да, као год што у Љубушком све што је српско од малена до велика, тако и свуда по Херцеговинп наш добри и непокварени народ