Istočnik

Сгр. 254

источник

Вр. 16

романом Толстога па да их засебно укориче. За кратко вријеме иааћиће и 14. свеска п Забавника Ј . У њој се штампа цијела друга књига г Рата и мира и , па ће се дати у штампу и 15. св. у којој ће бити друга (завршна) књига „Давида Коиерфилда а — Уједно нека је на знање свима л>убитељима српске књиге, да је управа Српске Књижевне Задруге за IX. коло спремила ове списе: 1. Трећу и завршну свеску Ђ Житија Г. ЗелиЛа а , под уредништвом П. П. Ђорђевића. 2. „ Пјесме Ђуре Јакши%г> и с предговором о животу и раду пјесникову од пок. Светислава Вуловића. 3. г Милан Наранџи% " од Ј. Игњатовића. под уредништвом Момчила-Иванића. 4. „ Лричања Вука Дојчеви%а и од Ст. М. Љубише. 5. „ Порушени идеали в , роман Свет. Ранковића. 6. „ Ивенхое ", роман Валт. Скота, у пријеводу Ч. Петровића. 7. „7/ламмма" од Е. Реклија, у пријеводу Ђ. Милијашевића. Гроф Л.. Н. Толстој : „ Васрсеније и св. 10., 11. и 12. С руског превео Јован Максимовић. Издање књизкарнице код Вука Ст. Караџића Св Ф. Огњановића. Ср. Карловци. 1900. Цијенм по свесци 40 фил. Српска Манастирска Штампарија.

Дамјан Поповић, протопрезвитер и парох детловачки, у протопрезвитерату Дервентском, родио се 1. новембра 1838. год. у Детлаку, а преселио се у вјечност 18. јуна 1900. год. у Дервенти. Рукоположен је за ђакона 1., за презвитера 2. марта 1863. год. у Оарајеву у храму св. бесплотних сила Архангела Михаила, од дабро-босанског АЕ. и Митрополита Игњатија. За протопрезвитера произведен је 31. августа 1883. год. од АЕ. и Митрополита дабро-боеанског Саве Косановића ради ревних вршења свештеничких дужности, те је био неко вријеме и дјејствителни протопрезвитер дервенског протопразвитерата. Покојник није био никуда премјештан, него је цпјело вријеме т. ј. 37. год. свог свештеничког службовања боравио на дервентској и сусједној детловачкој парохији. За вријеме буне у 1875. год. пребјегао је у Србију, и тамо је до 1878. год био, и добио једну парохију за опслуживање и живљење. По-дуго се задржао у Биограду, док је добио парохију, те је често служио у тамохпњим црквама, и лијепе праксе црквеног богослужења стекао — чиме се доста одликовао. Остало богословско и друго знање црпио је понајвише од бившег проте дервентског Јована Михајиловића и из читања, иначе је имао само 4 разреда тадашње основне школе. Покојник је био реван у својој свештеничкој служби; будан пастир свог стада; чврст бранич свете вјере православне и народности српске. Блажени покојник опојан је 19. јуна 1900. од шесторице свештеника; Косте С. Поповића дервентског ; Милутина Радаковића јеромонаха; Косте Вуковика сочаничког; Јосифа Поповића, подновљанског; Луке Џабнћа, винског; и Симе Поповића бродског — уз саучешће многобројногсрпско-православног народа дервентског, и сељана покојникове и дервентске парохије.

иту ља