Istočnik

Стр. 244

источник

Вр. 16

ипак Господ не напушта цркве своје ради грјешника, и не ће је оставити до вијека, као што је сам обећао (Мат 28, 20). У цркви Христовој има и добрих и злих, праведних и грјешиих, оваца и коза. и црква, као њежна мати, храни и грије сву дјецу сиоју, љубећи добре, а трпећи и жалећи недобре. Изван цркве не може се нигдје наћи благодатно освећење. Она добра дјела, која се чине и мимо цркве православне, ма била она и врло добра, ипак не могу заслужити човјеку спасења, јер глава цркве ■—- Христос говори: Који није са мном, иротив мене је: и који са мном не сабира, просииа (Л. 11, 22). Као ито лоза не може родити сама од себе ако не буде па чокоту, тако и ви, ако у мени не будете. Ја сам чокот а ви лозе:... Без мене не можете чннити нитта. Ако ко у мени не остане, избациЛс се на иољв као лоза и осугииКе се: и скуииЛе је и у огањ бацити и сшлиши. (Јов. 15, 4—6). Ко се присајединио с црквом .Христовом, тај се присајединио са Христом, који је нераздјељив од своје цркве, као глава и тијело. А ко се отуђује од Христове цркве, тај се отуђује од самога Христа, — главе цркве; а без Христа сва његова добра дјела, која он мисли сабрати ради спасења, — он не сабира, већ расипа, и не ће њима заслужити спасења себи. Уд, одсјечен од тијела, којим управља и оживљује глава, може ли бити живим удом и дјеловати? Лоза, одрезана са чокота или гранчица, откинута од дрвета, може ли доносити плода? Никада. Ето тако и човјек — Хришранин, ма како да живи животом, пуним врлина, чим се одлучи од јединства с црквом православном, — не може добити спасења. Чујте, што говори најсветији Атанасије, патријарх Александријски, у своме символу: „ко хоће да се спасе, тај мора држаги вјеру православну; и ко је не чува у цијелости и чистоћи, тај ће, без сваке сумње, погинути на вњ јеки". Из ових ријечи светитељских види се, да се нико не може спасти мимо православне цркве католичке, као што се и за вријеме Ноја нико није спасао од потопа осим оних, који бјеху у ковчегу. Свети Кипријан говори: „Коме црква није мати, томе Вог није Отац." И сам је Господ рекао: „Ако ко не послуша цркве, да ти буде, као незнабожац и цариник (Мат. 18, 17). Не гледај на његова добра дјела, ако он не слуша цркве. И међу невјернима има много добрих људи, који и правду љубе, и милосрђе указују, и никога невријеђају, и добро чине не само својима, већ и нама Хришћанима, ипак та добра дјела њихова не ће им заслужити спасења, јер су они туђи Христу и његовој цркви. Ето тако и они, који носе име Хришћанин, али се туђе од цркве своје само зато, што не ће црква са својим служитељима да приклони главу њиховим богумрским и по цркву штетним захтјевима, па зато роптају и