Istočnik

Бр. 16

Стр. '247

синове, тако Госиод жали оне, који га се боје (ГГс. 102. 8, 13); тако је и Петра помиловао, који Христовим васкресењем увјерен у Његово Божанство ради и труди се за славу Христову, проповједа св. јеванђеље, и проповјед своју запечаћава мученичком смрћу у Риму. ЈБуди смо грјешни, више пута гријегаимо и падамо у напаст и искушење, али се научите, браћо, од св. Апостола Петра кајати се, тужити и оплакивати своје гријехе, јер жалост, која је по Богу, доноси за саасење аокајање (П. кор. 7, 10): сузама треба натапати постељу своју, сузама спирати гријехе, да би се човјек чисг и свијетао показао пред Богом, и онда ће тек Бог опростити нам због заслуга Господа нашега Исуса Христа. А могу ли се ономе опростити гријееи, који вјере нема, који се одриче Христа, који према томе није члан наше св. цркве? Не могу ! јер за спасење потребна је вјера, потребна је црква, коју је Господ зато и основао, да се кроз њу спасавамо. А од Павла чему да се научите? Не оном суровом понашању спрам Христове цркве, гдје вођен засљепљеношћу фарисејском јури као бјесомучан, хвата, бије и прогања хришћане; не оном крволочном призору, гдје као млади, бујни и жестоки Савле стоји свједоком драге смрти прве мученичке жртве хришћанске, св. арчиђакона Отевана и наслађује очи гледајући, како суха, жедна земља прождире драгоцјену крв мученичку; не томе! него оном, гдје он чувши глас: Савле, Савле, „зашто ме гониш?" у трену ока претвара се у кротко јање љути лав; гдје од страшна и помамна гониоца постаје најодушевљенији бранилац и заштптник св вјере Исусове. Има и данас гонилаца Христове цркве, који под образином јадне, модерне образованости и мудрости исмијавају вјеру, ругају се нашим светињама и прогањају нас, што се вјером спасавамо; али ви научите се од Павла, како се стиче и како се брани увјерење а научићете се том, ако узаслушате ријеч Божју, која вам се с овог светог мјеста пропоиједа, ако ушчитате његове дивне посланице, које уче о вјери и хришћанском владању; научиће се од њега трпљењу и самопрегорјењу за вјеру и спаеење, јер који до краја иретрпи, тај ~%е се сиасти (Мат. 24. 13). Почујте, шта је св. апостол Павле претрпио и препатио; чујте шта сам о себи пише: „Много сам се трудио, више сам тгута боја иоднио, више иута сам. био у тавници, много иута сам долазио до смршнога сгираха; од Јевреја сам иримио иег иуша четрдесет мање један ударац; трииут сам био гиибан, једном су камен>е бацалч на мене, три иута се ла/ја самном разбијала, ноћ и дан ировсо сам у дубини морској. Мчого иута сам иушовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од незнабожаца, у сгираху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом; — у труду и иослу, и у многом несиавању, у гладовању и жсђи, и у многом иошбењу, у зимн и голотгсњи" (П. Кор. 11. 23 — 28), па он ипак не клону, нити му вјера угасну, не! он се брине за све цркве, он се драговољно троши и ди иогрошен за душе вјерних, јер их је одвише љубио и за цркву Христову нсобично се заузгшао (П. Кор. 12, 15), о чему му жпвот и дјела свједоче и конац, који дјело краси, јер и он је заједно са апостолом Петром у Риму мученички умрво. Угледајте се на св. апостоле, будите задовољни, научите се и с малим живити не расипајте, не живите раскошно; не роптајте на Бога, ако кадгод зле прилике наступе и у свему вам не пође за руком, како бисте хтјели; не губите с тога вјеру и наду у Бога, јер Бог често шиље патње, да искуша човјека, колико