Istočnik

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 385

Господар Лука К. Алексијевић, трговац црквених утвари у Новоме Оаду, продао је потписаној опћини владпчански сакос и омофор, два ђаконска стихара и два орара, и 22 дјечија стихара; све од свилена дамаста, а тако лијепо и красно урађено, да потписана управа опћинска изриче овим не само, да је потпуно задовољна с поменутим одеждама, но и најтоплије препоручује ов;»кве врсте услуге г. Луке К. Алексијевића, свима нашим црквеним опћинама. У Новоме Саду, 22. септембра 1900. год. К. Жиловановић 4 И. Попадић, перовођа. предсједник.

Поштованом господину Луки К. Алексијевићу творничару црквених утвари у Новом Саду. Данашњом поштом спремили смо Вчм остали новац, као потпуно изравнање нашег рачуна код Вас. А пошто сте нашу наручбину иввргаили на опште наше доплдање и задовољство и допадање, то Вам се у име наше црквено-школске опћине најучтивије захваљујем, а с обећањем, да ћете и у будуће имати првенство како код нас, тако и код других наших ближњих опћина у подмирењу свију црквених потреба. У Бос. Шамцу, 1. априла 1900. год. Иредеједник српско-правосл. црквеношколске опћвне: Видо Ј. Тасовац.

Званични огласи. Број 162/908 ех. 1900. 2—3 У српско-православном богословском училишту у Рељеву, крај Сарајева, упражшено је мјесто учитеља за црквено појање, с којим је спојена годишња плаћа од 2.000 к. (двије хиљаде круиа) активносни доплатак од 600 к. (шест стотина круна) и стан у нарави, надаље право на први доплатак од 500 к. пошље довршеиих у дефинитивном својству пет година службовања, а на други доплатак од 700 круна пошље навршених двадесет година дефинитивног службовања. Након довршене 30 године укупног службовања припада дотичнику право на мировину у потпуном износу основне плаће и двају доплатака, дакле 3.200 круна. Прво је намјештење привремено, а након једне годнне доказаног ваљаног службовања биће дотични дефинитивно наименоваи. Они, к ј]и желе добити ово службено мјесто, на ком ће поред појања имати да отправљају један дио дужности заводског економа, треба да ваљано обложеном молбеницом докажу: 1. да су поданици аустроугарске монархије или припадници Босне и Херцеговине; 2. да су православне вјере и да нијесу прешли 40 годину живота; 3. да су монаси, или удови мирски свештеници без дјеце ; 4. да су потпуно вјешти црквеном српско-православном појању, обичном и иоталном;