Istočnik
Г.р. 23
источник
Стр. 359
бјежати у земљу Мадијамску, него чак и то, да су их силом прину^ивали, да ираве черпиће, На том зваменитом споменику иада много слика и натписа, од којих се њеки овако читају: Средњи натпис: „Заробљеиици, приведени његовим велачанством Тотмесом Ш. Раде на храму Аммона". Натпис на лијевој страни: „Израђен чериић за зидање тврђаве за спомен Фараонц у Тивајиди. На десној страни: „Врховни надзорник послова говори раденицима: радите живо рукама. Не лијењите се. Не стојте! 1 ' Њеки од насликанијех заробљеника имају јасне, уочљиве црте јеврејске расе. Међу њима насликано је четири човјека, египатскијех надзиратеља, онако, како су описани у књизи Исход-а. — тако, да нам слика ни часка неда сумњати, да је она изображење ропског положаја Израил>ћана у Е^^ииту. Вилкинсон при том примјећује „да је чернића са именом Тотмеса Ш. много више нађено, него ли са именом свих осталијех Фараона". А Росселини додаје „да се черпићи, што су из доба Тотмеса у Египту нађени, свагда сасшојв из смјесв сламе, како то прича 12. V. Исход-а, ма да је смјеса материје у разнијем примјерцима неједнака". Њеки држе, да се скоро не да ни замислити, да су Израиљћане ћерали на рад тако далеко од њиховога мјеста пребивања, т. ј. иа долњег Египта чак у горњп Египат у Тиву. Но већ споменути натпис нам казује, да су заробљеници били „доведени' 4 да раде, ма из којега мјеста, а да и не спомињемо библичиу повјест, која вели • „и разсија се народ по свој зем.љи египатској, да чупа стрњику у мјесто пл>еве'\ (Исх. V. 12.) У погледу Фараона, који се у црвеном мору удавио, бијаше веома разноликијех претпоставака. Кук држи, да је то био Тотмес ГЦ а Вилкинсон опет, да је Тотмес III., други учењаци пак држе, да је то унук Тотмеса Ш, Тотмес IV. Узевши у обзир разне, доказане околности, лакше је прихватити пошл>едњу претпоставку нрго ли прве двије. Мнијење, да се у црвеном мору Тотмес IV. утопио, потврђује, се многим приликама. Из споменика се види, да је царевање тога Фараона било краткога вијека и неславно, што се саглашава са библијском повјести о том несретном цару. Таблица на шапама већега сфинкса у Гизеху јесте једач од малобројних споменик;'., што су иза тога Фараона заостали. Из натписа на лијевој страни споменика види се, да