Istočnik

Стр. 370

источник

Бр. 24

деству, број тих пјеенопјенија бива све обилнији, а особито у двије потоње недјеље непосредно пред са\ги« Иразником (у недјеље: светих праотаца и Отаца). А са оним дивним гхјесмама духовним, које се поју од Игњатијева-дне и у очи самог Празника — а ове нам пјесме по. танко цртају велику тајну самог Рођења Спаситељева и неоцјењене плодове силаска Бзегова на земљу — хоће црква, да нас — дјецу њену расположи, да чистим очима и чистим дјелима предусретнемо и раздраганим духом дочекамо Онога, Који долази међу нас —- уму страним, непојмљивим, несхватљивим, недокучивим и непостижним • —■ Рођењем. Црквено богослужење православне цркве бадњега дана и првог дана Празника искићено је веоцјењеним бо1-аством православног Богословља. Као што вриједне пчелице из разношарнога и миомириснога цвијећа сабирају прашак и праве мед, за наше тјелесно наслађење, тако су и богомудра свјетила цркве православне — св. Оци из св. Писма старог и новог завјета сабрали овај драгоцјени бисер хришћанског Богословља и њиме украсили богослужење ово1' свијетлог Празника — зарад духовне насладе и пиће наше. Иремудре оне паримије, приљежно сабране из пророчких и апостолских књига; — Вожанствене оне пјесме великог повечерја: налш ЕоП\, рлзВлгкитг газкт,ћ1...; прекрасни они изабрани псалми Цара-пјесника; — Богодухновена она чтенија из св. Јеванђеља о тајни ванлоћења и вачовјечења Христова; — вјештачки смишљене и спјеване и умјетно комионоване оне стихире Божићње, ■— кадре су душу смиренога и побожног Хришћанина привести у такво благопријатно стање, да мисли,... да живо претставља, да је и њега она звијезда — водиља са истока довела у скромни вертеп пред јасле Божанственог младенца да се заједно са дсбродушним пастирима витлејемским и мудрим волсвима са истока поклони од Пресвете Дјеве Марије зарад нагаег спасења у тијелу рођеном — Сину Божијем. Ако свему овоме додамо још и онај пријатни упечатак, који на души побожна Хришћанина оставља и наш православни храм својим многосвећним осветљењем, миомирисним кадом из кадионице, блештећим од силне свјетлости иконостасом, свечаним облачењем и велељепним богослужењем свештенослужитеља, те складним ан^еоским пјевањем вјерних;... а уз то и домаћу нашу цркву — домове наше, сламом посуте, са столовима — украшеним божићњим колачем, здрављем, чесницом, воштаницом и шеницом — бјелицом, те пјесму и весеље и старих и младих, па најпошље вертеп и звијезду... е, онда мислим, да ће се сви сагласити самном и потврдити оно, што горе рекох: да ниједна друга црква и вјера хришћанска не дочекива и непрославља