Istočnik

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 37

Учење св. Јовна Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао В. ГдадК1И ГГревео: Миливој Јовановић. парох. Предговор преводиочев. На све стране се опажа жив рад. Рад је увијек био темељ свакоме напретку, али као да никада није био толико цијењен колико данас. ЕВеки у величању рада иду већ тако далеко, да њега сматрају као једину сврху човјечијега живота, што је, разумије се, и погрјешно и претјерано. Али што је најглавнија одлика данашњега рада, да тај рад има своју јасно одређену сврху, којој се стиже путем потпуно систематским служећи се већ сасвијем опробаним начинима и средствима. Данас и научењак, и привредник, и ратар, и вјештак ради, и то много и живо, а потпуно систематски, тежећи јасно одређеној сврси тачно одређеним средствима. Па ипак у том живом раду опажа се застој на једном пољу, има једна „уредба", која као да не види, којим путем иде данашњи свијет. Мислим овдје наше српско свештенство, Не смијем рећи, да оно ништа не ради, али факат је, да оно на својој сврси, која је најважнија од свијех на свијету овоме, не ради ни близу толико, колико се ради за друге много ситвије ствари. Најглавнији узрок овоме лежи у томе, што наше свештенство не зна јасно, шта му је сврха, не познаје велики значај своје пастирске дјелатности, те према томе и не зна, а и не труди се да сазна начине и средства, којима ће доћи својој сврси> Кад би свештеник јасно имао пред очима своју сврху и значај њезинон би тада морао радити, већ по природном закону, да човјек мора да задовољи својим потребама, јер би му тада пастирска служба постала прва потреба. Да се та свијест о свреи и средствима постизања сврхе пастирске службе код свештенства разбуди, мора се радити живо и свима могућим начинима: и у школи и у животу, и живом ријечи и пером. У тој намјери и превео сам ово дјело В. Рладкога „Учење свЈована Златоустог о пастирској служби", јер је написано добро, лијепо и занимљиво, те ће бити кадро привући на се пажњу свештенства и освојити га узвишеним учењем о пастирској служби св. Ј. Златоустог тога великог пастира цркве православне. При превађању сам се старао, да останем вијеран оригиналу, али опет да не наказим лијепи српски језик. Није ми жао труда, ако би само ма и један свештеник користио се овом работом.