Istočnik

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 77

вотни принцип, у чему се састоји та спонтана снага, биће нам потпуно јасан појам о организму. Тада ћемо га не само опажати, већ и разумијевати. Највећа тешкоћа јесте баш тумачење тог принципа. Но олакшава нам посао баш само наше испитивање, које нас увјерава, да у организму заиста постоји животни принцип, да организам без њега није ништа, те нам то сазнавање зајамчује донекле и успјех. А још више нас кријепи у томе та околност, што је и физијологија и филозофија сагласна у томе, да се организми заиста одржавају животним принципом. 1лећ1§- је назвао тај принцип, који анорганизме оживљава: виталном (животном) снагом и под њом он разумијева посебну снагу која помоћу опћих физикалнпх и кемијских снага, али независна од њих, претвара анорганске дијелове у органске. Та снага по њему посебно егзистира. г ) Том својом тврдњом подигао је Глећ1§- читаву буру и створила се борба за и против животне снаге у-смислу 1лећЈ§-ову. У тој борби се за 1ле1)1§-а изјавили славни аукгоритети. Ј. Ми11ег, ^Уа^пег, Вкчсћо^, бсћинсћ, Р. БЧоигепз и најславнији француски физијолози, али исто тако славне личности: Си ВоЈв-Ееутопс!, С. 1лк1\У1§-, Е. У1гсћо\у, Н. То1ге и други изјавише се против Глећ^-ове тврдње о егзистенцији неке посебне виталне снаге. Шта више Ј. 8сћа11ег је назива ,.заспплом теоријом" и представл.а је као парадоксну: „Покушај, да се животне појаве протумаче помоћу неке животне снаге исто је тако добар, као и онај, да се кемијско провлачење растумачи привлачном снагом". 2 ) Заиста је тешко замислити такву посебну снагу, која би била у организму, која би га чувала од шкодљивих спољних утјецаја и управљала цијелим развићем његовим, а да није везана за физикалне и кемијске силе и законе. „Таква снага би представљала собом неку особнту енергију, која би имала натприродну моћ, да одузима елементима њихова својства и даје им друга, кад они до^у у организам. Животна снага сама постаје под неким извјесним увјетима н околносгима, које изазивају особите комбинације материјалија и снага". х ) Но погрјешно бисмо схватили животну снагу, кад бисмо о њој тврдилн, да она одузима елементима њихова својства, а нова им даје, кад у|>у у организам. То нико и не тврди. То заиста „није кадра никаква природна сила", већ се елементи у организму спајају само на особити начин, а та особитост у спајању мора бити условљена. неком 4 ) Рг. Н. 1Ј1 г 1 с 1: „БеЉ ип(1 >5ее1е" 1. стр. 44—118. 2 .) Ј. 8сћа11ег: 1,е:Њ ип<1 8ее1е стр 160.