Istočnik

/ / / I '

Стр 78 ИСТОЧНИК Бр. 4

снаром. Атоми су истн у организму као н у анорганизму; они немају у организму никаквих особитих својстава, већ ту њима само управља нека особита снага. Исто тако можемо замислити неку снагу, која би била егзимирана и рецимо координирана физикалним и кемијским законима у толико, што она има свој посебан дјелокруг. Она за то не мора радити усупрот физикалним и кемијским законима, већ с њима заједно, а то се тврди и за животну снагу. Све појаве не потпадају под једне исте законе. И ако је закон у суштини својој један, ипак он има разне гране, разне силе као средства, којима он себи покорава сва бића, да их доведе до сврхе. Закон без снаге није ништа, а шегове снаге ми називамо опет законима (посебним). Расвијетлимо то примјером. Назовимо тај један (опћи) закон н. пр. законом опћег прогреса; сврха свих бића би имала бити прогрес;разна бића ће пак до прогреса долазити на различне начине и ти разни начини ће бити посебни закони, гране опћега закона. Постоји н. пр. закон гравитацаје, закон кемијског сродства и т. д. Но ко нас овлашћује, да те законе сматрамо „опћим" законима; нису ли можда гране неког још опћенитијег закона? Не називамо ли их ми можда тако по свом незнању, јер још нисмо успјели, да прона^емо узрочну свезу између њих и опћег закона? Тако можемо говорити и замислити себи и животну снагу, која би била кординирана природним законима, као један дио опћег закона, као једна његова модификација. Зауставимо се мало и на оној тврдњи 8сћа11ег-овој, да животна снага постаје при неким увјетима и околностима. На први поглед изгледа тако. Но посматрамо ли боље, нећемо ли се освједочити, да та снага сама себи ствара увјете и околности. Да се нов човјек развије, потребна је клица живота. Такву клицу ми налазимо у ембријону, ег &° У ембријону су повољни увјети за човјечије развијање. Но ми тврдимо, да је сама животна снага ту клицу произвела и метнула је у ембријон, који се зачиње помоћу истопљене животне снаге у мушком и женском тијелу. На ембријон дјелује животна снага из мушког и женског тијела и тим својим дјеловањем сама та снага ствара увјете за даљи живот. Ембријон себи привлачи потребни материјал, који му животна снага у женском тијелу добавл.а и пружа. Гдје су ту дакле „увјети и околности," за које се не би сама животна снага збринула? — Ми не можемо само разуадјети импулз, почетак дјеловања те снаге, као што уопће не можемо разумјети имплуз и почетак дјеловања ни-

А ) 1М<1. стр. 32.