Istočnik

Стр. 210

ИСТОЧНИК

Бр. 9

дано, неће много н аахтијевати ? Врпш оно, иа што си одређен, врши савјеено, буди задовољан и немој у положају, у оскудици великога иметка гледати терет живота. Јееи ли еиромах, не роптај, већ приложи твој малени дарак, и ејети се јеванђељске удовице, која је од своје сиротиње само новчић један приложила, па је Господ њен прилог ипак већма уважио, него ли многе друге, богате дарове. Има, драги моји, других терета и невоља, које нас могу енаћи, но које, ако хоћемо да смо Христови, морамо трпљиво сносити. Јеси ли неоправдано гоњен, оклеветан и поруган, понеси крст свој и сјети се Христа Господа, који је тебе ради још већма гоњен, оклеветан и поруган био. Јеси ли запостављен, пођи за Христом, Којег је обијест јудејска разбојнику Барави зипоетавила ; али се сјети и тога, да ће доћи вријеме, када ће пошљедњи бити ирви, јер је Господ кадар онога, који се понизи, узвисити. Јеси ли болестан, тешко болестан, проводиш ли чемерне дане и године лежећи раслабљен на постељи: пспитуј своју савјест, да то није казна Божја на теби. И ако јесте, а ти се покај од свег срца, и позови презвитере црквене да учине молитву над тобом, јер ће молитва помоћи оном који вјерује, као што је помогла раслабљеном, којег је милост Божја и након тридееетосам година боловања од одра подигла. Иојмим тугу и жалост матере, која кука и нариче над мртвачким сандуком своје узданице, свога јединца. Ах, та она би свој живот дала у замјену за живот свога дјетета .... Али зар најсветијој међу матерама, Матери Божјој није прошло оружје кроз душу над измученим, прободеним и поруганим, мртвим тијелом њенога сина, а нашега Господа? .... Зар није понијела тај вајтежи крст? Јеси ли изгубио оца, матер или брата, јели те у биједи и невољи напустио друг и пријатељ — понеси крст свој с муком и сјети се Христа Господа, ког су у најстрашнијим тренутцима напустили устрављени најоданији Његови; али се сјети и тога, да је Бог силан, и да се нико није посрамио, ко се у најцрњој жалости у Шега, у небеског Оца свију нас уздао. Јеси ли изгубио имање, не очајавај, понеси крст свој и сјети се тебе ради пострадалог Сина човјечјег, који није имао гдје главе склонити; но сјети се и тога, да ће ти Господ, ако си његов, изгубљено вратити и муку твоју благословити, као што је благословио праведноме Јову, који је у искушењу остао Божји. То браћо моја, и слично понашање у сличним животним приликама зове се: поиијети крст свој и за Госиодом иоГм. Тако ваља да се понаша прави Хриетов војник на путу, који му знамење крста показује, 8а то треба да се моли и сиро мах и богат, и незнатан и угледан, да му Господ да снаге и да га умудри да крст свој о муком