Istočnik

Стр. 220

Бр. 1 0

Душа и бесмртност. — Алексаидар Живановић [Осијек.] (Наотавак.) Исти тај факт видимо, кад посматрамо развиће цијелог човјечанства. Неоспорна је истина, да се човјечанство развија из дана у , дан. Сравнимо садашње човјечанство са човјечанством прије 500 или само прије 100 година, па ћемо видјети,' како је оно напредовало гигантским корацима на гваком пољу а особито на пољу науке, која је у најтјешњој свези са моћи мишљења. Интелектуални живот данашњег човјечанства је сасвим друкчији, много напреднији и развијенији, него у наших прадједова. Док се у старо доба славиле универзалисте, данас је лудост тражити једног Аристотела, јер је наука и искуство тако напредовало, да је једном човјеку немогуће, да ма прегледа напредак човјечанства у свима гранама његова живота, а камоли да је упућен у све гране науке. Што је у старо доба било могуће, данас није. Да ли се према интелектуалном развићу развио гато и склоп човјечији, а особито његов мозак? — Је ли наш мозак данас друкчији, развијенији, него што је био мозак у старих људи; да ли је он по количини порастао или ма какве физиолошке разлике добио ? Ни најмање. — Мозак је у нас исти, као и у наших прадједова, а душевни живот сасвим друкчији. Ми се тужимо да човјечаиство дегенерира, да тјелеено малаксава; старији наши били су чвршћи и могли су да издрже много више штрапаца, него данашњи разњежени нараштај. По материјализму би пак и наш тјелесни склоп морао напредовати. Развиће мозга би морало ићи раме уз раме са интелектуалним развићем, јер кад би мисао истјецала из мозга, морао би данашњи мозак, који је много продуктивнији од мозга старог човјечанства бити друкчији од овога, особито у погледу волумена. Основ дакле, на коме материјалисте зидају своју тврдњу, да је мозак исходиште душевног живота, јесте лабав, према томе и њихова се тврдња не да одржати. Јер и осим наведених разлога можемо запитати: како је то, да су закони мишљења опћи н једнаки у свих људи, кад се међу њима не може наћи ни два иотпуно једнака мозга, а особито по облику? 1 ). Ако би мозак рађао мисли, онда не би било на свијету ни два човјека, који би имали једнаке мисли 2 ).

Ј ) 6г. Ге11: „В1е ХЈп^егћНсћкеИ; Лег тегжсћНсћеп 8ее1е" стр. 21. 2 ) С1*. Бг. А. 8Шск1: „Аро1о^еик и стр. 28.